Draga sestrice,
Znan da se nismo čule već dva dana i evo samo da ti javim da je kod nas sve ok! Nadam se da ste vi dobro i da su mačice vesele, one i onako ne kuže da je korona osim šta im vi malo više smetate po stanu i remetite njihov mir. Kod nas je stalno neka akcija! Svaki nam dan na pamet padaju razne ideje. Najnovija je da ćemo imati vrt! Daaaa, daaaa! Dobro si pročitala! Vrt ili ti ga bašću! Višak slobodnog vremena stvarno stvori čovjeku razne ideje. Ja i mama smo naravno začetnici te sjajne zamisli! Šta smo mi gore od drugih ljudi u selu da ne bi imale svoj vrt? Iako nismo baš bogzna kakvi talenti bitno je da imamo volju. Pa znamo i mi kopat! Imamo i dvije motike, veću i manju a mama će preko veze od barbe užicat i vile, pa da malo i poštihamo ;-)
Posadit ćemo tradicionalo peršin ko i svake godine, nadamo se da će ove izać van jer prijašnjih ili nikako ili slabo, na pamet nam naravno nije palo da je to možda zbog rupe u koju ga posadimo koja bi prikladnija bila za položit mrtvaca, ali ne trba sad cjepidlačit. Ove godine ozbiljno smo se uhvatile te sjajne ideje da imamo svoj povrtnjak! Osim peršina kojeg sam već spomenula na pamet nam je pao i šegljin, mrkva, tikvice i mahune a vjerovatno ćemo se za koji dan odlučit i za još pokoju povrtnu kulturu. Krompir smo odmah izbacile jer ste to kopa i kad ga sadiš i kad ga vadiš, a to je ipak malo previše, a krompir i deblja a mi smo odlučili svi u kući ić na strogu dijetu! Doduše osim peršina nemamo ničeg drugog za posadit ali listale smo kataloge i vidjele da ima sadnica u Bauhausu pa ćemo užicat Sanju da nam kupi kad se bude vraćala s posla jer nemamo propusnicu. A i šta je to njoj prošetat malo do Bauhausa i uzet nam par sadnica, neka uzme to kao jedan mali izlazak, ja bi da mogu baš s guštom išla. Malo smo bile u dilemi jer nismo mogle odlučit koji ćemo dio vrta prenamjenit za povrtnjak. Ja sam odlučila da ćemo žrtvovat lavande, od njih i tako nema velike koristi osim što su lijepe i što mirišu (priznajem žao mi ih je ali šta sad) , mogle smo iskopati i lovor, on se pak širi ko lud, a mama je čak predložila da iskopamo maslinu iz velikog travanjaka i presadimo ju nekamo, samo ne znamo kamo jer kod lavandi će joj bit pretijesno, a lovor će ju izgurat. Palme nam je bilo žao jer se jadna tek ulovila pa si mislimo di ćeš siroče sad čupat van, čak smo si mislile okolo nje posadit tikve ali smo odustale. Preletile smo brzisnki okom i travanjake s cvijećem pa i od toga odustale. Na kraju smo po strani kuće našle jedan prigodan kutak za sve naše zamisli, ali nam je nekako sumnjiv jer tamo nema puno sunca. Razmišljale smo čak srušit i drvo koje tamo raste već 50-tak godina ali nismo baš vješte s motorkom, a i još uvijek su nam dragi svi djelovi našega tijela!
No nema veze, odluka je pala, ništa se neće čupat ni micat, vrt ide u taj hlad pa kud puklo da puklo!
Sva ozarena otrčala sam se presvuć da krenem u akciju čupanja trave i skužila da sam pobacala sve stare tenisice, a u mom ormaru na žalost neke prigodne obuće za kopanje baš i nema. No nema veze, žrtvovat ću starke! Imam ih već sto godina i više ih skoro pa i ne nosim! Spremna sam se vratila kad je mama primjetila jedan detalj koji nam nedostaje! Gnoj! Nemamo gnoj! Kako ćemo napravit povrtnjak bez gnoja? Kako, pa od zemlje! Ali zemlja ispod te trave je preloša da bi izniklo išta (možda zbog toga zapravo peršin ne izlazi?). A gdje nabaviti gnoj? I s čim ga dovesti? Oće li nam to onda smrdit oko kuće? Naš entuzijazam je naglo splasnuo. Pogledala sam u starke i namignula im ;-), još ćete vi koju godinu bit na mojim nogama. Uzele smo velike vaze i posadile u njih peršin, i tako najviše kuhamo juhu!
|