Zašto se to događa, pitajte svog dežurnog sveca.

Stvarno nikad ne reci nikad, jer kad sam počela pisati ovaj blog jedino sam imala jednu početnu misao koja me nije napustila, i koja kad me napusti, blog ću izbrisati, a to je: ispuhat se pismeno. Sitne gmoljave duše će reći, zašto javno. Nisi bila spremna na kritike, drugi će dodati. Ma boli vas. Nikakve cool liste, nikakva uvlačenja u dupe nekom blogeru, blogerici, samo moje pisanje i ja, o temama, koje se mene tiću, i o temama koje su meni zanimljive. Neću se opredjeljivati koga čitam, koga ne čitam, to je moja stvar. Svejedno ljudi kuže.

Uopće me ne zanima pisati o temama za koje mislim da će mi privući šljokičavu pozornost blog sfere. Eto jarca, mozda sam ja ipak prevelika naivka, pa sam si mislila, jebote, zašto bi ljudi bili ljubomorni na nešto što netko ili ima ili ne. Izražavanje. Mislim, jesam li ja ljubomorna na koga od vas. Ne. Pa koja je onda potreba nekolicine vas da mi u inbox šalje svoje razularene mailove? Vodite račun o svom životu, moj je, hvala lijepa, sasvim dobar. I da, nabit ću vam to na nos, moj život je meni dobar.

Pa dajte ljudi, mislim, skockajte se, u glavama. Koji vam je.

Eto slučajem se dogodilo da je Darius prepoznao moje pisanje, pa me stavio na cool listu dok sam pisala putopis iz Dublina. Mora da sam mu prethodno dala jebeni recimo fiktivni fellatio. Taj osjećaj euforije što sam 'kulerica', me držao ravno dva dana. Kako neki od vas sad kolutaju očima, šta se sad ova prenemaže tu, kad zna da joj ta Cool Pozicija na Cool Listi donosi:

1. Plaću.
2. Ponudu za bajan posao.
3. Da mi se Algoritam javi nakon što ovo pročita.
4. Lonely Planet je skužio kako sam dobro opisala gradove u kojima sam bila, pa mi daje priliku da o Lisabonu napišem 150 stranica, odnosno mi daju plaćena 4 mjeseca u tom gradu.
5. Gle, čuda Generalturist, ne želi da takav hrvatski biser propadne, pa se natječe zajedno s Lonely Planetom da me otkupi, samo potonja agencija u svoju ponudu stavlja i oblizak najmanjih država svijeta, sve besplatno. Ono, kao mali bonusić.
6. Da me glava boli, jer ne znam, fakat ne znam šta odabrati.
7. Automatski ulazak u Društvo književnika.
8. Predispoziciju za Nobelovu iz književnosti, najmanje, jer kako kruži oko svih tema, onda mora da ima sigurno predispozicije i za onu iz kemije, medicine, ma šta, trebala bi dobiti i onu za mir, jer pokušava ljudima usaditi zrno pameti.
9. Besplatne preparate u Lushu.
10. U zadnjoj fazi samsare, nove duše jedva čekaju da se reinkarniraju u nešto slično njoj.
11. Trenutni gubitak smisla za neironičan humor.
12. Pomalo gorak okus u ustima, jer su ljudi lajavi ali jalovi i inertni pa se našli srati po drugima.
13. Potrošeno vrijeme na vas koji ste kivni na sebe, pa želite biti kivni i na mene.
14. Miran san, jer blog nije moj život. Volim ga, jer predstavlja mene, ali nije moj jedini život.

I zato mi je ovo ružno ponašanje, baš ružno, jer neću prosipati velike riječi za nešto što je jednostavno glupo. Neću reći nešto intelektualno nadahnuto kad se na kraju obraćam infantilnim osobama, koje se ne miču iz te mentalne faze, i koji me na kraju ne bi ni shvatili.

Da je barem problem nešto konkretno. Nešto u što mogu uprt kažiprst i dok škiljim na lijevo oko uperit taj isti prst, dok ne shvatim da je srednjak ipak prst za ovu situaciju. Ne, nego nekolicina vas se našla srati po meni, solit i pametovat. Pa otvori svoj blog jebote, pa seri po kome hoćeš, ali treba imat muda pa se potpisat. Sve sami junaci...

Ako ste se našli uvrijeđeni nakon ovoga, opet bi vas zamolila da još jednom promislite o tom osjećaju, i da otkrijete žarišnu točku i tko vam ga je zapravo nametnuo.

Ja, ili ti koja/koji se uzrujavaš radi mene, osobe, apsolutno nebitne za tvoj život.

Vidiš kako se medalja okreće, čim trebaš malo promisliti o sebi.