od grija do kajanja
10.08.2006., četvrtak
jedan potpuno (ne)obican dan
|
Sa mnom uvek neki problem.. Već sam navikao da ih sam rešavam.. Ne vredi.. Juče sam posle posla došao kući, ubacio par gutljaja supe u stomak i otišao na taj toliko voljeni basket. Bilo mi je lepo biti na terenu posle duže vremena.. nikako ne stižem da odem na rekreaciju.. Igrao sam sa dečkom sestre jedne devojke koja mi se jako sviđa ovih dana.. I ona je bila tu.. I u jednom trenutku hteo sam da sutnem loptu nogom.. i izgubio oslonac na onoj drugoj nozi i pljusnuo.. Manje više što sa zgulio dlanove i lakat ali pluća.... mislio sam da ću se ugušiti.. niti mogu izdahnuti niti udahnuti vazduh.. Prvih 15 min je bilo pakleno.. reč nisam mogao da zucnem.. pluća bole a udahnuti ne mogu.. I sve kao mislim smiriće se.. ali vraga.. I odem nekako kući, uzmem knjižicu i pravac u dežurnu bolnicu.. oni vide odneo vrag šalu pa pozovu hitnu i prebace u KBC van grada na plućnu hirurgiju.. snimali su me.. pregledali.. srećom ništa nije slomljeno.. Dobio sma nešto protiv bolova i pustili me kući.. ali dve nedelje mirovanja.. Sabio sam dijafragmu u pluća šta li.. Boli kao đavo i sad.. Eto.. sad sam na bolovanju.. i opet jedan sasvim običan dan u mom životu.. |