I tako si zaklopio oči I otišao bez komentara, Tako neobično za čovjeka koji je imao mišljenje, imao jezik i glas, Kao da si otišao pretiho, Usnio, bez pozdrava, Ali valjda i najelokventnijima među nama Jednostavno dopizdi Ponavljati isto na tisuću načina, Pa samo zaspu i odu, Konačno valjda u mir, Ili barem tišinu: Putuj davni druže, Šumama i gorama, Ne sluša jeku koja se samo ponavlja, Čekaj svoj glas. |