preslika se ta sekunda u tremor opstanka, pulsira između očiju nesigurnost galaksije dok se širi i sužava, kao krv, kao srce, kao tren postojanja, točka pucanja u zavoju karmička putanja klizi, da li? preko ograde? iza zavoja? unutar crte? ne, ne, ne. hiljadu sutra dalje možda ništa opet, možda da, budeš, potkuj svoj strah kao vranca, do sutra ti drugo ne preostaje, do te sekunde. |