Istina i dokazi
19.03.2012., ponedjeljak
Pokajnička priča koju morat epročitati!
|
Moja prica je o vasem bratu, odnosno mom suprugu,koji se Allahovom miloscu vratio nasoj divnoj veri. Vratio se svetlu i napustio dugo sledjenu tminu.Ziveli smo u Srbiji,tacnije u Vojuvodina,gradu Novom Sadu.Mom i njegovom rodnom mestu.BIla sam tada u islamu ali dugo zeljni hidzab nikako nije obuhvatao moje telo dok moje srce jeste od mog prelaska na islam.Mesto u kojem smo ziveli je bilo i jos jeste puno nacionalista i osoba koje mrze drugu veru od pravoslavlja a ni sami nisu pravi pravoslavci.Vecina ih je ateista,tako da smo bili okruzeni ljudima koji su nas mrzeli,osoba koje mrze muslimane i islam,i to sve zbog rata u Bosni i Hercegovini kojem su mnogi ucestvovali. Medju njima je i moj brat bio.Ali to sada nije bitno.Bitno je bilo da moje izvrsavanje Allahovog naredjenja,koje nije bilo sprovedeno u delo.Nisam imala moj hidzab.Jer sam se plasila za svoju prodicu,za njihovu bezbednost i sigurnost.Ali sam ga jako zelela ,nocima molila Allaha u suzama da nam pomogne i uputi nas negde gde cu se pokriti. Ubrzo se i deslio da smo dosli u Nemacku kod devera.Odma sam se pokrila,ali sam bila sigurna da cu se vratiti u Srbiju jer nase ostajanje u Nemackoj mi je bilo prosto neverovatno.Zivljenje kod devera i na njegov racun,to nije resenje.Moj suprug koji je jos klanjao u Srbiji,njegovo okretanje od Allaha,polako gasenje njegovog imana se osetio jos u Novom Sadu.A dolaskom u Nemacku i druzenje sa svojim bratom ga je jos vise udaljilo od nase vere. Sa bratom je poceo da pije,samnom se jos vise svadjao i tukao me.U njegovom srcu i ponasanju se osecala mrznja prema meni.Izlazio je sa bratom u neke biliar klubove,bilo je tu i gresnih pogleda,i alkoholnih pica.SVaki put kada bi se vratio u stan ja bi osetila Alkohol.Zaboravio je Allaha,zaboravio je sedzdu....Svideo mu se Dunjaluk...Hmm.Dunjaluk,najveci prevarant,onaj koji je mnoge prevario i ostavio na cedilu.Nije ni osetio koliko dusman mu je bio njegov brat. Jedan dan njegov brat mu je predlozio da odemo i prijavimo se u Azil. Ja sam prisatala jer sam htela da sacuvam svoj hidzab.Dogovorili smo se za pricu i uputili se u glavno srediste Azila,Chemnitz.Tu smo bili tri meseca.nakon tih tri meseca smo bili premesteni u jedno selo zvano Kamenz.Na zalost jos smo u tom mestu.On je i dalje nastavio svojim putem,slusanje muzike,drogiranje,mene je tukao,ne znam da li bi neka zena izdrzala takvo ponasanje.Ponasanje koje nigde ne vodi.Svaki dan vredjanje,vikanje udraci.Jedan veliki kosmar,kosmar koji vredi zaboraviti,insAllah.Imala sam sabura Allah zna koliko. Jednom me je cak pogodio sa viljuskom u srednji prs koji je bio proboden,i to samo zato sto mu nisam isekla dobro luk za sardinu,neko bi se smejao ovome,ali je bilo tako.Cesto bi me sutao u noge, ne obazurici se dali me boli,nije imao ni malo milosti prema meni. Jednom je namestao satelit,i zbog satelita me sutnuo u grudni kos da sam odletela i udarila se u cev koja nam se nalazi u sobi.A poslednji put koji je bio je bio zbog pogresno kupljenog sladoleda i to me je pred komsijom isterao iz sobe,ja sam otisla u drugu sobu i tu je dosao i istukao me i gurnuvsi mi glavu ja sam udarila u jedno drvo na krevetu,ja sam mislila da mi je glava pukla,bila mi je nedelju dana natecena glava. Allah je milostiv i spusta svoju milost na Svoje robove.Posle toga otisla sam u sigurnu kucu sa decom i tamo bila tri dana.Nakon ta tri dana,on me je zvao svo vreme ,svi su me zvali.Nasa komsinica me je nagovorila da mu se javim i popricam minut sa njim.Allah je dao da uzmem telefon i popricam sa njim. Plakao je kao malo dete,rekao je da je ucinio tevbu i da se pokajao za sve.Da je poceo da klanja i zakleo se Allahom da me nece vise udariti.Ja sam se vratila,evo proslo je vec oko tri meseca ja i moj suprug se nismo posvadjali,vencali smo se serijatski i Allah je ulio mir u nas dom. Allah je kadar uciniti sve da njegovi robovi budu srecni ali naravno uz pokornost Njemu. ... U nastavku pročitajte priču kako je ova sestra prihvatila islam, ovu pricu smo objavili prije mozda 2 godine na nasem portalu, sigurno vas nece ostaviti ravnodusnim kada vidite kroz koje sve tegobe prolaze braca i sestre. Ovu priču smo dobili direktno na sajt od sestre koja je nedavno prešla na islam, nije htjela da spominje svoje ime iz privatnih razloga, ovo sto ćete pročitati nije nikakav roman nego iskušenja jedne mlade djevojke koja je pokazala veliku čvrstinu u vjeri, molim Allaha da je učvrsti na tom putu, nadam se da ce ovo biti podsticaj da se jos neko od pokajnika javi na sajt i ostavi svoju životnu priču kako bi bila pouka za mnoge ljude širom svijeta * administrator * Možda ovu moju životnu priču neki neće shvatiti,možda neki neće poverovati a neki će u njoj videti veliku pouku i shvatiti da nečiji život nije ni malo lak a da je njihov opet daleko,daleko lepši i svetliji.InšAllah ja se nadam i molim Uzvišenog Allaha da ovu priču učini poučnom i korisnom. Kao i svako dete imala sam zaista srećno detinjstvo.Dete ko dete ni brige ni pameti.U glavi mi je bila stalno igra i hrana.Ostalo sam uvek prepuštala drugima.Nisam ni bila svesna kako život zna da bude surov i težak.Uvek sam bila više privrženija majci nego ocu,koji je meni i sestri pridavao pažnje, ne znam dal ima u današnje vreme takav otac koji se toliko žrtvuje za svoju porodicu a pogotovo za decu. Najteži period u mom životu je bila bolest moga oca. Od njega je sve počelo.Počela je borba za život.Razboleo se kada sam ja imala 10 godina, zahvatio ga je kancer na plućima .Da Allah sačuva od takve bolesti svakog.Ali nisam bila sama, bila je kraj mene moja sestra, koja je dve godine starija od mene i bukvalno mi je bila kao majka.Početak bolesti i nije bio toliko strašan jer je otac više vremena provodio u bolnici.Ali već kada su videli da mu nema spasa i da mu je rak celo telo zahvatio pustili su ga kući. Ja sam već imala skoro 11 godina, tako mala ja sam bila svo vreme pored mog oca i posmatrala ga kako mu Allah polako uzima dušu.Naravno to nisam tada znala i bila sam dosta uplašena.Taj period dok je bio u kući mi je bio najgori,ne zato što je on bolestan, nego zato što moja majka nije bila žena na svom mestu. Jedne prilike mene i sestru je ostavila same sa njim, nije rekla,po običaju gde ide,nego samo se izgubi.Da je nebi tražili.I on onako bolan, tada je već bio slep, traži od mene i sestre da s oproštenjem, izvrši malu nuždu.A mene i sestru uhvatila takva sramota. Ja to ne mogu da shvatim,da je njoj preča kafa nego bolesni muž koji svaki čas treba da umre.Nek joj se Allah smiluje.On traži a ja i sestra od muke sele ped njega i počele plakati.Ne znamo šta da radimo, koga da zovemo, koga kada nikog nema da nam pomogne.I ona dolazi i kaže on hoće na wc. Ovo mi je zaista tako tesko.I nas tri ga odnesemo do wc-a.I on se jadan oduzme,ukoči se. Jedva smo nas tri njega odvele u sobu.I majka ga zatim onako besno baci na krevet i poče udarati pesnicama i vikati, sestra je počela vrištati.Ja sam samo pomerila majku, počela plakati i rekla joj da nije kako treba, gde će tako bolesnog čoveka da tuče.Nedelju dana nakon toga je preselio na Ahiret. Posle njegove smrti.sestra i ja smo više bile kod očeve majke, naše bake.Zatim se kod nas preselio majčin sin iz prvog braka.On nas je pazio koliko je mogao. Zabranjivao nam dosta stvari,bio je dosta strog prema nama.Koristio je to što smo se njega plašile,pa se osećao kao da je on gazda u kući,a mi smo morale da ćutimo i radimo kako nam kažu. Majku je često tukao,čak se jednom i upiškila od straha. Da ih Allah uputi.Nakon tih nekih dešavanja sestra i ja smo prešle kod bake. Ali ni kod nje baš nisam imala dosta mesta pa je mene poslala kod mame,a sestra je ostala kod nje.Uglavnom dok je još i sestra bila u kući majka se zaposlila u neku kafanu,i tamo radila kao konobarica.Dovodila kojekakve muškarce u kuću, sve same propalice i pijandure. Fuj,da ti se život zgadi kada ih pogledaš a ne da blud činiš sa njima.Da nas Allah sačuva takvog razvrata i takve sramote.Jedne prilike je bila sa nekim oženjenim, dugo su oni išli.I jednom njegova žena pijana došla sa još jednom da moju majku tuku.A ja bila isto sa njom u kući,učila.Čujem ja neko viče na ulici,izadjem kada te dve žene.I nekako one uleteše unutra u kuću i viču na moju majku.To su takve grozote vikale da je to strašno.Znate šta je moja majka uradila,ušla u drugu sobu i zatvorila se zatim ko prava pobegla kroz prozor.A mene ostavila sa te dve žene. Molim Allaha da je uputi, počela sam da izlazim u diskoteke,čak sam i pila, činila blud i sve ostale stvari koje su toliko ruzne i sramotne, samo Allah zna .Išla ulicom u kratkoj suknji. Šejtan me je obmanjivao i sa svih strana saletao. Čak sam, ne poričem i činila širk.Bila sam u hrišćanskoj veri, nije ni čudo. Ali nešto sam ja primećivala.Neke promene pre nego ću upoznati mog sadašnjeg muža.Koliko sam puta samo htela da odem u crkvu i zahvalim se Bogu sto sam u školi uspešna i što mi je u životu bilo navodno lepo.Nisam ni znala u kakvoj sam zabludi bila,ne povratilo se više.Hoću da odem u crkvu ali Allah je tako dao i ja uvek zaboravim,elhamdullillahi.Onda sam upoznala mog supruga jedne prilike.Posle tri-četiri dana ja sam već bila u njegovoj kući,nisam više išla kod mame.Sve sam lagala kako sam kod drugarice.Jedne sam ovako lagala a druge onako. Svima je bilo sumnjivo i na kraju dok nisu saznali da sam kod dečka.To su bile muke,.jako velike. Još kada su saznali kako se zove i da je musliman,da je siromašan.Nisu mogli da se pomire sa tim i da dodju sebi. Koliko su me samo molili da ga napustim,ja sam večito odbijala.Čak sam se jedne prilike sa sestrom potukla dok smo bile kod bake.. Pored iskušenja sa majkom, kojima nije bilo kraja,Allah me je stavio na još jedno isto veliko iskusenje.Prvih šest meseci provedenih sa mojim sadašnjim suprugom, tada mi je bio dečko, bila su divna.Zaista su bila divna.Ja sam ga jako zavolela,protiv svih išla samo da bi ostali zajedno.Protiv cele familije. Kada je prošlo tih sest meseci, kada sam se izborila i ostala sa njim,on se totalno promenio.Ja sam mu dosadila,počeo je da izlazi,vidja se sa devojkama,da pije i što je najgore da se drogira.Sve je počelo od obične marihuane.A ja,ja sam bila kod njega u kući, povukla se, sve sam radi njega zapostavila.Drustvo,rodbinu,sve...To je bio najusamljeniji period u mom životu.On uvek izlazi a ja bih ostajala kući sa njegovom majkom.Čak bi se i kući drogirao.Ja sam gledala svojim očima kako u sebe uvlači heroin. Jedan dan, ja sam spremala kuću, sećam se dobro. U regalu sobe stajala je jedna knjiga.Bordo crvena sa zlatnim šarama.sada tačno znam koja je to knjiga, knjiga koja mi je pomogla da izadjem iz tmina na svetlo. Svetlo koje mi je obasjalo moju tamnu stranu života. Upitala sam muža, šta je ovo, koja je ovo knjiga. Kaže on to je Kur'an.To samo čisti diraju.I od tada je on meni počeo objašnjavati o islamu.O veri koja mi je pomogla da nadjem sreću.Pričao mi je o našem divnom Gospodaru koji mi je ukazao svoju milost. Pored svih tih ljudi koji su bili oko mene,pored svih tih grehova koje sam počinila, pored svih tih muka Allah mi je ukazao Svoju milost obasuo me Svojim svetlom,Svojim nurom. Nemogu vam opisati koliko sam bila srećna, koliko je u meni bilo života jer znam ka čemu idem.Shvatila sam da idem ka svom Gospodaru! Noći sam provodila u ibadetu.Molila Allaha da uputi mog supruga na pravi put.Da ostavi drogu.Da me nemuči više svojim iživljavanjem. Sećam se dobro.Bila je noć želja,Lejletul Kadr.Meni je bila ogromna želja da zatrudnim,ali nije bilo načina jer mi nismo imali nikakav intimni odnos od kako sam počela klanjati.Molila sam celu noć Allaha da mi podari dete,da nekako ostanem trudna. Allahu ekber,Allahu ekber,Allahu ekber.Allah je zaista najveći. Posle nekog vremena sam saznala da sam trudna i da nosim dečaka. Imala sam tada 17 godina i išla u treći srednje.Allah,moj divni gospodar me je iskušao trudnoćom i vremenom moje trudnoće.Pod tim vremenom smatram vreme za koje sam bila trudna i nepravde od strane mog muža što sam proživela.Osobi kojoj je ovaj dunjaluk bio presladak i koji je uživao u svojim grijesima, a zatim nepridodajući im nikakvo kajanje. Niko nije smeo da sazna da sam trudna,ćutala sam celih 6 meseci.Plašila sam se da moja majka ne sazna,bila sam maloletna i mogla je da me odvede da sklonim dete,ali ja nisam smela i nisam želela.Ali zato me je muž stalno nagovarao da sklonim dete.Često bi me proklinjao što sam se srela sa njim,što sam ostala trudna.čak bi me i tukao,šutao i radio najodvratnije stvari.Ali ja sam opet pomislila na Allaha i rekla u sebi,neka Allahova kazna je 10 puta gora od ove.Allahu ti mi daj snage da izdržim ovu nepravdu.Jedne prilike,bila je zima.Došli su mu neki njegovi narkomani da bi pili i drogirali se kod nas kući,da bi slušali muziku i uživali u svojim gresima.Ja sam bila gladna i htela sam da jedem(to se dešavalo u trudnoći),on me je oterao u kuhinu, pred svima njima. A u kuhinji nije se ložilo i prozor koji nema staklo,sama ledara unutra.I ja tako sedim i tresem se od hladnoće, plačem i jedem.Rekla sam, neka Allah je najveći On sve vidi.Moj suprug je to sve zaboravio,ali ja nisam niti Allah.To veče kada sam išla na spavanje,pošto su mu drugovi šejtani još tu bili,slušali su muziku koja je bila odvrnuta na najjače,a ja od druge sobe u kojoj sam ležala nisam imala vrata nego sam morala da stavim jastuk na glavu da bi zaspala.Onda tako kada bi klanjala,on namerno pusti muziku,njegova majka bi mu rekla,utišaj klanja,a on bi reko pa neka, ne obraćajući pažnju,baš me briga.Mučenje,samo mučenje.Ali nema veze sabur je bio prisutan i Allahova milost prema meni. Jedne večeri su majka i brat došli po mene ne najavljeni, hteli su da me vode kući.kod sebe su imali nož i pištolj da ubiju mog supruga.Tada sam im rekla da sam trudna.Nisu mogli da veruju,bio je to šok za njih.Odveli su me ali su me sutra i vratili,ipak sam njihova i nisu mi ništa radili. Prolazili su dan za danom, porodila sam se i rodila Allahovom voljom prelepog dečaka,stvarno je lep,nije što je moj.Allah je dao da me u školi puste,jer sam bila dobar djak.Treću godinu sam završila.Onda smo otišli u Mostar i tamo bili mesec ipo dana.Allahovom voljom i moj muž je počeo da klanja.Prolazili su dani,nedelje on je i dalje klanjao,ja sam stalno zahvaljivala Allahu na tome,što mi je uslišao moje molbe i želje.Ostala sam opet trudna,sada sa divnom devojčicom.Tu me je opet terao da sklonim dete,ali naravno kada nisam prvo što bi drugo.Pričao je u prazno. I dalje je nepravedan,i dalje je grub,nekad i nepodnošljiv,ali ja sam sada malo dalje u islamu.Imam daleko više sabura,više znanja a što je najvažnije vere u Allaha. Neizmerno sa zahvalna Allahu na njegovoj blagodati i milosti što mi je ukazao put istine,što mi je učinio jasnim šta je istina a šta zabluda,obasjao mi put do Dženeta. samo me muči čto se on,moj muž počeo jako udaljavati od islama,od Allaha.Skoro ni neklanja,do duše postio je,ali baš se udaljuje,ali ja se insallah nedam. Ja gedam na život kao na neku video igricu.Toliko ima prepreka(iskušenja)malih i velikih.Trebaš da ih predješ da bi nakupio što više poena(dobrih dela).da bi došao do željenog cilja(Dženneta).Život je pun trnja,mora čovek dobro da pazi da se ne ubode jer će mu se neke rane neće zaceliti.Toliko iskušenja ima,Allah svakog stavlja na iskušenja,nekog mala,nekog velika,samo treba imati sabura i vere u Allaha.Nikako se ne prepustiti svojim strastima i željama za ovim bezvrednim Dunjalukom. Čovek koji je strpljiv jak je kao stena. Nadam se da ćete u ovome videti pouku i da će Allah dati da razmislite,a uvek znajte datrebate da gledate one koji su ispod vas.Kojima je život teži od vašeg i da se zahvalite Allahu na blaogodati koju vam je dao.Po |
