Ja zbilja želim razgovarati. Upravo sada. Zbilja. Želim da me netko nazove, ili da mi netko da do znanja da je slobodan za razgovor. Želim da mi netko na neki način omogući da mogu reći bok i započeti razgovor. Sada idem spavati. Idem leć a zbilja bi htio jedan dan porazgovarati sa nekim. Eto. Moja sestra, koja je pola života provela demostrativno ignorirajući mobilnu ili internet komunikaciju otrkila Iskricu, i ona je ta koja će sada kada se ja maknem otuširat prije spavanja da maknem perut iz kose kojeg sam skinuo živčanim zajebavanjem sa noktima tjekom teškog dana. I sve bi bilo bolje da kolegica nije bila najurena danas na temelju, eto, biznisa. Sve bi bilo bolje da igrać rukometa nije bio prevaren i izigran i onda, naposljetku, izbačen sa jednom crvenom katedrom. Puno to ga bi bilo u redu da su neke stvari drugačije nego što jesu. Što reći na išta? I stajao je tamo i gledao sudca i nije shvatio, prvih par trenutaka nije shvatio. Stajao je tamo i onda se okrenuo i krenuo van. Želim ti primiti ruku i reći ti da želim da si opet mlad i opet pred prvom tekmom ili treningom sa ruksakom. Opet klinac sa snom o igri. Fali mi to. Nisi ništa dobio danas. Nisi ništa ni izgubio. Ali moam ti reći da si izgledao veličanstveno. Stajao si tamo i zurio u sudca.On sam nije znao zašto ga toliko gledaš. Izgledao si dvam etra visok, mao kolega, izlgedao si jednostavno predivno. U tom trenutku si izašao iz svijeta, ti. To nije bil igralište pod tvojim nogama. Lopte više nije bilo. Čovjek ispred tebe bio je samo netko tko se ne zna oblačit, u kričavo zelenoj majici. Mreže su bile nešto što ribari koreiste u svojim pregovaranjima na Hvaru. Zvuka nije bilo, ili se barem nije odnosio na tebe. Vrijeme i njegove polovice nisu značile više od pola minute. I taj komada kartona u njegovim rukama, ondah ispred tebe, značio je nešto kao što recimodjetetu znači kada mu prvi put pokažeš loptu. Nešto zabavno i šareno. Stajao si tamo u kaosu i u tom trenutku, ti is izašao odavdje i bio si slobodan. Više ništa nije bilo krivo. Disao si. I onda si pogledao oko sebe i vratilo te, onaj leptir te vratio i opet si bio tamo. I znam da nisi bio svjestan, ali ostavljao si korake svjetlucale prašine. Divim ti se. Zapravo, sve bi bilo uredu.
|
