|
Ja sam psihotičan. Danas sam to potvrdio urlajuči u autobusu da imam napadaje. Što je zbilja bilo? Popio sam puno. I eto, reakcija je bila malo jača. No to nije bitno, ovaj post je ovdje da bi dao na znanje da od sada pa na dalje: • Ne pijem (previše) • Ne paničarim. Ne znam što je gore od dvoje. Alkohol je, jebiga, čudan. Možda je sinonima za život, lijep je pa je ružan, vesel si pa si tužan. Nije pametno pit. I ne želim više. A hrabrost ću nači na bolji način. Panika je zabavna kad su drugi u njoj. Kad ja paničarim mislim da je to smiješno svima oko mene, pa počnimo od jadnim ljudima u busu danas koji su me gledali u polusmjehu, «ili je dečko pijan, ili je psihotičan» pogled, šteta što je bilo ovo drugo. No panika ima svoje čari, kad izađeš iz nje, za razliku od alkohola, sve je lijepše. Tko je ono rekao da je užas njegova furka? A moja? Eh, kao što sam nekome rekao prije, «znaš mene, kad sam ja ikad sretan?», tako vama govorim, znate mene. Ili burek, ili ljubav, ili masturbacija, ali na kraju dana, panika obuhvaća svo troje. Panika je moja furka. |
| < | studeni, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
