Halo, jel se čujemo?
Evo mene… Već dugo nikaj od posta, pa evo ga sad da nebi slučajno pomislili da ste me se riješili.
Sjedim tu u sobi, slušam ziku, pušim pljugu, proradil mi je daljinac..
Smijem se ko manijak (da znam čemu se smijem, nebi ništa rekla). Imam ja te napadaje nekad.
Preko nekoliko puta sam bila i izbačena s nastave zbog toga.
Sjećam se kad sam išla na slikanje u ambulantu, pa su me poslali na hitnu.. Ti sata sam čekala da se pojavi netko od doktora i to samo zato da mi vele da moram u Zg da me zagipsaju. Kad sam to čula, prasnula sa u smijeh (?), pa me gospodična doktorica poslala van da čekam staru. Al ja sam se i vani smijala ko luda, i u autu na putu do Zg-a, i u čekaonici, i dok su me vozili u kolicima, i dok su me gipsali… Staroj je već palo na pamet da me usput odvede psihijatru, kad smo već tam, al nije bilo potrebno. Rekli su mi da ne smijem mrdnuti iz kreveta mjesec dana.. Više mi nije bilo tolko smiješno…
A moju staru je to uvijek nerviralo. I buraz i ja smo se uvijek smijali bez ikakvog razloga.
Jednom, kad smo bili mali, strgala sam burazu revolver (igračku, ofskroz, slučajno). Tu večer sam čula buraza da plače kad smo otišli spat. Došuljala sam se do njegovog kreveta i fakat, lik je plakal, pa sam pobjegla natrag u krpe i skontala da je to ziher zbog tog revolvera. Cijelu sam jebenu noć proplakala zato kaj je moj brat plakal. Ujutro sam ga pitala :' Braco, zakaj si ti sinoć plakal?', a lik meni veli – Pa nisam ja plakal, umiral sam od smijeha zbog nečeg kaj je Brec izvalio….
Došlo mi da ga zadavim, ne…
Dobro, ja sam se sad tu raspisala, nisam rekla niš pametno i još uvijek ne znam čemu se smijem..
E, da… ovaj Božić bez snijega.. Čista pušiona… kad se sjetim prošlog, fkt je bio predobar.. Doma za Badnjak sve divno i krasno, u ponoć se našlo društvo kod crkve, razmijenili smo si te kuglice (izvlačili smo imena, pa kog izvučeš moraš mu dat kuglicu i te spike)… Ja sam izvukla Boxyja, dala sam mu neko zvonce i anđela jer sam zabrijala da ih lik skuplja radi toga kaj sam vidjela par anđela u njegovoj sobi (dok je još bila uredna, sad tamo ne bi ni slona mogla nać da mi slučajno zatreba 
) hahaha, zekam te malo Boxy, nemoj se ljutit, pa vidio si ti moju sobu, dobro da mi leševi ne vise s lustera.. hahaha..
Onda smo se pobrali svi u Pub, okupirali dva stola, malo pili, pjevali, plesali, zajebavali se.. ma, odlično je bilo. Onda smo krenuli na plinski(ne znam zašt), pa se vraćali natrag… Ludo sve..
I tak, šećer na kraju, idemo Boxy i ja oko 3, pol 4 doma, ja Boxyju nekaj pričam i okrenem se da vidim di je i skužim da ga nema. Onda ga vidim kak se valja po podu (poskliznul se na led pred nekim likovima ispred Male kavane), pružim mu ruku da se digne, a on veli-Čekaj malo da dođem sebi… Naravno, tomu sam se smijala još nekih mjesec dana, isto ko kad se bacil u one tulipane u 6 ujutro u Dugom Selu…
Bolje da ja prestanem sad pričat, Boxy će me priklat..
Kaj ja mogu kad on stalno manevrira, pa se ja jadna, onda moram smijat..
Ha ha ha
Ode ja sad..
Pozdraw swima ak owo još uopće netko i čita!!
Jimmy 
