utorak, 06.12.2016. u 23:09
Imam želju za tobom
"Nedostaješ mi. Imam želju za tobom." Napisao mi je moj mladi (25) kolega iz Eritreje.
Inače jako dobro mogu ubrati kad se nekome baš baš sviđam, ali on me iznenadio. Miran, sramežljiv, ne možeš ga čuti ni kad pojača svoju glasnoću na maximum. I sad on meni napiše da se zaljubio u mene. Još sam nedavno pisala o njemu kako sam mu rekla da me se boji, a sad i kužim zašto se tako ponašao.
Znam da nisam u redu što me njegovo ponašanje zabavlja, ali skroz me zabavlja.
Kad me pogleda u razredu - u očima nervoza. Nešto između straha od mame, učiteljice i curice koja mu se sviđa.
Kad je pored mene, ne može stajati mirno nego viori kao onaj napuhanac ispred Merkatora.
Pokušava stajati na mjestu, ali noge kao da mu nemaju kosti. Rukama se drži za zid kao kada niski tlak padne jako nisko.
Dok razgovara sa mnom, lice mu trza kao one poluge od flipera kad ih manično nabijamo da loptica što bolje poleti i donese nam koji bod.
Skroz je pored mene izgubljen. Kad hodamo skupa prema podzemnoj, svako malo se zabije u mene kao da hodamo ulicom za jednu osobu.
Rekao mi je da me voli. Da u životu nije poljubio nijednu curu jer do sada nije bio zaljubljen i da mene želi poljubiti jer sam ja njegova ljubav. Poprilično hrabro s obzirom da ne može biti pored mene, a da mu srce napola ne otkaže.
A divan je... pun poštovanja prema drugima, obziran, nježan... (za razliku od Kosovara koji samo čeka da pokaže svoj ego kao Superman znak "S" ispod košulje). Nedavno je izletio vani i ja ga pitam zašto mi se nije javio da pješačimo skupa, a on se ispričava i kaže da je razmišljao o svojim roditeljima i da je otišao bez da se javio.
Malo me podsjeća na ekipu iz Ghane s kojom sam se dopisivala u osnovnoj i srednjoj školi.
(prvo pismo) "Halo, ja sam taj i taj. (drugo pismo) Ovo je moja slika i slika moje obitelji. (treće pismo) Pošalji mi nogometnu loptu i/ili kalkulator.
Ne znam kako mu nije hladno nositi samo majicu kratkih rukava i jaketu. I to je to. Dođe mi da ga pokrijem. Da nosim deku sa sobom i svako toliko ga malo ogrnem. Neko bi reko da će Afrikancima biti hladnije u Njemačkoj nego ovoj bodulici koja ima problema s cirkulacijom i trenutno stoji u ugrijanoj sobi noseći 3 sloja robe. Osim deke rado bih mu dala 10 kila. Već sam ponudila i prihvatio je (taj bi od mene i 30 uzeo, samo jer je od mene).
I taj park... Ne znam što je s tim parkom. S kim god prošećem kroz taj park, zaljubi se u mene. Ovo proljeće bio je kolega iz Sirije (isto 25-godišnjak), sad Eritrejac. Ovaj prvi je mijenjao ženske brže nego čarape (neki ljudi znaju 2 dana nositi isti par), a ovaj jadničak će ostati djevac ako će mene čekati.
Tražio je da mu je pošaljem pokoju svoju sliku. Malo teže će onanirati u sobi s još 3 izbjeglice, ali valjda će se snaći. A i glava mi nije baš inspirativna tako da će morati malo mašte upotrijebiti. Vjerojatno mu to nije ni palo na pamet, ali kao što rekoh - zabavno mi je.
Do kraja modula (15. 12.) očekujem da me zaprosi i pristane na bigamiju.
