srijeda, 16.11.2016. u 22:49
Was ist höflich?
Svaki put kad počnem pisati novi post uhvati me jeza hoću li znati odgovoriti na sigurnosno pitanje. I nekad me malo naljute pitanja. Aktualno pitanje kaže: Neće grom u .... Zašto bih ja trebala znati "koprive" da bih napisala blog post? Možda bih trebala napisati "crkvu" jer crkva ima gromobran, ali svejedno je prije 10 godina opalio grom u moju kuću (prva do crkve) i spržio mi modem za internet. Bog mi je tada poručio da se manim bloga (da, u to vrijeme, pisanje bloga je bila poprilična ovisnost).
10 godina nakon... ne stižem pisati blog, a neki dan niti obući kćerkici papuče u vrtiću. Uletila je s prljavim cipelama na čisti tapet. Boli nju.
Počela sam trčati. Od vrtića do u-bahna, jer nema mi gore stvari nego kad mi vlak ode ispred nosa pa onda u hladnoj podzemnoj moram čekati čak 10 minuta (što smo razmaženi). Iz vrtića izađem u 8 i imam točno 3 minute da dođem do podzemne. Trčim 20 metara pa onda dolazim do zraka pa opet malo potrčim pa opet pokušavam disati... Tako sam i neki dan trčala da uhvatim vlak u 8:03 i sjela pored nekog dečka koji je mirisao na čokoladu. A ja gladna općenito i gladna slatkoga već pola godine. I tako zadihana jedva dolazila do zraka a kad sam uhvatila zraka, sve je mirisalo na čokoladu.
U školi je pomalo zavladala panika zbog nadolazećeg B1. Ekipa je počela glasno prosvjedovati. Neki kažu da se previše razgovara, neki da se previše izlazi iz prostora, neki kažu da nije u redu jesti dok traje nastava... a meni ništa ne smeta osim ekipa koja drka po mobitelu i onda ne zna gdje smo stali, ne razumije gradivo i sve nas skupa uspori. I to je gotovo uvik ekipa koja najmanje zna tako da provedemo 40% vremena objašnjavati gradivo iz A1.1. Ali sve je to OK. Ovako i onako zaboravim do sutra naučeno, pa mi je isto.
Ove dane učimo o pristojnom ponašanju i debatiramo što je pristojno ponašanje a što nije. Kolegica Hrvatica iz Livna (ne ona mlada, nego nešto starija, ali ne stara koliko i ja) me pita: "Aj pitaj predavačicu je li istina da u nekim kulturama je dobro kada prdiš za stolom, dok se jede. Ja sam tako čula." U tom tonu nastavili smo oko podrigivanja, mljackanja, pričanja punih ustiju, kopanja i puhanja nosa, kašljanja i zijevanja bez stavljanja ruke i slično. Skužila sam da meni uopće takve stvari ne smetaju, jedino što mi je kad ljudi bez beda bacaju smeće po cesti. Ne mogu si pomoći i doslovno se počnem svađati. Kako možeš bacati papir od bureka, kutiju od cigareta ili štogod na cestu?! Ne kužim. Odmah sam se unervozila. Treba ih svih poslati u Japan pa će otpad nositi u torbama doma.
Kad sam već spomenula kolegicu Hrvaticu... danas smo imali vježbu gdje smo kao nešto glumili i kaže Moldavka da je pripremila ručak za njih i to: palentu. Kaže Hrvatica: "Ja to neću jesti - to se kod nas jede samo kad smo u bolnici." I zapravo je istina kako nas neka hrana asocira isključivo na bolničku hranu...
Je li se još netko sjetio bolnice na pomisao palente?
Što je za vas nepristojno a da vam istovremeno i smeta?
