Zanimljivo je to koliko nam neko može okupirati cijeli svijet... načiniti nas da uradimo neke stvari koje možda (sigurno) ne bi učinili... Međutim... dođe i to kraju i onda ostanete samo oštećena roba... da li sebi dozvoliti da vas toliko povrijede da se nastavite suzdržavati do kraja svog života?

Pa i ne baš... Ne disati punim plućima, kad tad vas natjera da vam ponestane vazduha...danas su tačno dva mjeseca iza nas... ne mogu reći da je bilo lako... ipak za vezu je potrebno mnogo više od pukog dopadanja, zajedničkih tema i vremena provedenog zajedno. Ipak ima nečeg i u pivu, cigaretama i travi, koje se potroše zajedno... o živcima i kompromisima (s obe strane!) da ni ne govorim!

I tak sam juče dobio pizzu i kutiju cigareta... da, znam da nije mnogo, ali kad neko u džepu nema više ni za sebe i to je više no dovoljno... sitnice cijenim, juče sam spoznao neke stvari... pa čak i tu da sam samo jedno veče prošle sedmice proveo u svom stanu...