Lena Marlin ponovo na play listi... Maloprije smo se vidjeli... S društvom dolaziš, kažeš. Neki od njih znaju, neki ne... Ponovo pretvaranje da smo stranci... mrzim to... Kao djete s one strane izloga poslastičarnice – gledam, a ne smijem dirati... Ne volim to... ne znaš koliko to ne volim...

Idemo na klizanje, tražim izgovor da ne izađem na led, ne od straha – već u nadi da ćeš shvatiti da želim da ti pružim mogućnost da kažeš da ostaješ sa mnom, da odemo na kafu, da imamo moment mira u svemu tome. Još jednom – ne shvataš moje namjere, još jednom ja popuštam i dolazim k tebi.

A sad sam neraspoložen, mislim na tebe i kažem ti glupom zmz porukom da mi je žao što nismo nikad sami, nemamo taj mir, kutak sreće... kažeš da ti je drago da smo se bar vidjeli, sutra valjda budemo se ponovo vidjeli... Nadam se da neće biti niko s nama – bar ovaj put.

Nadam se da ću dobiti ovaj novi posao, da ću se preseliti u tvoj grad, biti ti bliže... Nadam se mnogo čemu, ali svi mi znamo šta je Nada bila...

Ponovo stojim na sredini mosta i čekam znak... Nedostaje mi onaj osjećaj sa početka našeg putovanja, osjećaj sreće, zadovoljstva, ne znam ni sam čega.. ''Red'' nadam se da ćeš shvatiti... Počinjem da se bojim da mi značiš više no ja tebi... a nisam siguran da mogu ispočetka, jednostavno ne želim to...

Ako ništa bar sam naučio klizati...