AnaM nešto novo nešto staro

Što iz čista mira život može da ti se napravi cirkus, da ne veruješ.
Sedim ja pošteno u kući, o bezobrazlucima i ne razmišljam, ugasila i TV, jer tamo golišavci koji skakuću i uzdišu po krevetu, kao da ih kolješ, kao što je nekad bilo pružiti ruku pri susretu.
I zvrrrrrrrrrrrrrrr...
-Zdraaaavooooo... donela sam ti poklon.
-Kakv poklon, nije mi rodjendan
-Nešto što moraš da imaš.
-Hm...
Unosi ona nešto ogromno, zamotano
-Tranta ranta raaaa.... Voila...
Ijaaaoooo, kad ne padoh u nesvest. Slika.
-Skini ove tvoje brodiće, Istru i ostale brljotine, i stavi ovu sliku preko celog zida...
Trepćem ja, gledam sliku i ne znam šta da kažem. Lepo je meni teta govorila, bolje prva uvreda, nego zadnja, ali meni neugodno.
Slika kao za halu sportova, a na njoj se raširila neka ženska.
Odmah se vidi da je ženska, nema to neki kubizam, frtaljizam i ostali lizmi, pa oko na jednoj strani, ruka na drugoj, cvet umesto glave, a sve obavijeno velovima.
Na ovoj ženska podigla ruke i ne samo ruke, kao da je na ginekološkom pregledu, samo što joj se creva ne vide... Boje neke jake, drečave crveno-žuti tonovi, samo što ne viču: šta buljiš?
-Divno... cvrkuće prijateljica... žurim, javiću ti se...
Ona ode, a ja osta sa tom ženskom. Gleda me ona onako potsmešljivo kako to samo umeju ženske, a ja zbunjena, pogledala bi crnu kosu ili zavesu oko nje ( što li bar krajičak ne stavi na sebe) ali sve mi pogled beži u centar slike...uf...uf...
Zvrrrr....
Ja brzo preko one slike bacih deku, dobro da je zahladilo pa mi bila pri ruci. Suseda.
-Šta to lepo ima kod tebe, aaaa...neka slika...
-Ne, ne može da se gleda dok ne bude na zidu...to je iznenadjenje moje prijateljice.
-Dobro, poslaću ti popodne muža da ti pomogne...
-Neeee, hvala neću da ga deranžiram...
Ona ode, a ja ostah sa slikom.
Javiću kako sam je stavila na zid...