maxx5

Aaaa!Da, to su bile prve riječi kad sam došla pred gimnaziju 5.9. Bilo je tu mnogo zbunjenih i preplašenih
lica, a ja sam bila jedna od njih. "Ej, jel znate di je učionica broj...??", "Jel idetš možda u 1.a/b/c...??!"Bilo
je tu svakakvih pitanja i likova. Čudnih na prvi pogled, kasnije sasvim ok. Bila sam preplašena, ali snašla sam
se, bar mislim. Upoznala sam se sa svima kolko je to u vremenskom razdoblju bilo moguće, dani koji su slijedili
bili su već puni zadaća i učenja, ali ne previše. Sada je vikend, bez obzira na sve, jedva dočekan!Hvala Bogu! Ipak,
dojmovi se moraju "od čilat' ", moram razmisliti tko mi je ok, a tko ne baš 8makar već znam), ma mislim da je sve ok.
Bilo je u početku suza doma, ali sve je to ok. Nova sredina, odrastanje, sve je to novo. Eh, da, a ovi stariji dečki...
mmmmmm...odmah sam ih skužila zajedno sa svojom frendicom iz osnovne. Eto, to je tako. Javljam se nakon poduže
stanke, malo preplašena, a opet uzbuđena, prepuna dojmova, kritika, zgodnih dečkiju,..., no, ipak sada sam netko drugi...
gimnazijalka sa ove strane kompa. :-)

*Don't worry, be happy!*