matebalota

Srami se

Pronašao si utočište u laži,
Prijevara je tvoje sklonište.
Oholost se tvoja popela do neba,
Pao si kao suho lišće loze,
Kao suhe smokve sa stabla,
Poput kamena što u dubinu tone.
Zemlja te progutala!

Uzalud se opireš, zar još nisi shvatio?
Teturaš kao pijanica, padaš u svoju bljuvotinu.
Nemaš milosti i neće je za tebe biti.
Sve će ti biti oduzeto.
U danima osvete sjedit ćeš u prašini posve gol,
Jest ćeš zemlju, životinjski gnoj.
Kako si postupao tako ćeš se gostiti.

Molit ćeš za milost a nje ni otkuda.
Od bola zavijat ćeš ko šakal noću.
Gorko ćeš plakati obrijane glave.
Obuzela te teška muka, klonuo si duhom
Uđi u svoju sobu, zatvori vrata za sobom
I pokrij svoju sramotu, da je nitko više ne vidi.
Zemlja te progutala za sva vremena.