Škripa tuge
Škripa tuge u susret mi ide.
Na sreću kratku pelin se sliva.
Crvljive šupljine u njoj se vide.
Pljujem uzrok zbog kog mi razum vene,
Grčevitim živcem s mržnjom ga davim
Al' on se ne da, već guši mene.
Po živčanoj bazi pauk sad šeta.
Luđačku mrežu nad njom plete.
Opet tuzi gorkoj postajem meta.
j.L.
|