|
Ovo je moj razgovor s tobom,
ovo je…otpad
mrvičastog svemira unutar bića
pripojenog napokon santi na ražnju
i bespotrebna neprekinuta reciklaža
rekli bi da čuju
- uživamo u sjeti i u tuzi:
luđaci
ne, samo zanesenjaci
ukrotitelji morala
blagajnici strofa
olimpijci metafora
lizači pljuvački krivnje
moje oči zijevaju po tami:
tri šepa iza ponoći, gume su umrle
a cvilež udavljena u muku
s vremena se sklapaju pred ekranom
praznim kao sjene u daljini
privid je ili mašta, treće ne može biti,
ja ne dam, ne želim jer ne smije da bude!
ne možeš biti, ti si obrubio granice drugih sfera
letiš li il plaziš?
prosjaci sreće
|
