petak, 01.06.2007.
Na dohvat muke
Sve ono što smo stekli,
dugo zaradili da traje,
bez kinte ostalo je.
I sve što smo si mukom rekli,
snagom koju um daje,
za mene previše je.
I to što sada prazna
postajem polako,
dovoljna je kazna.
I tako mi treba
kad pomislim da mogu sama,
bez svoje bunde,
uvijek shvatim na kraju,
da je sve što trebam,
bilo baš tu na dohvat muke.
I da mi puno pružiš,
tražila bi više,
toliko me ne znaš.
Ali nikada ti nisi bio,
onaj koji prašta
bundu od nerca,
pa ni kada se ona šverca.
Kad pomislim da moram sama,
bez svoje bunde,
uvijek shvatim na kraju,
da je sve što nemam,
bilo baš tu na dohvat muke.
- 17:50 -