počinje kao i svako drugo.
postelja...ti..ja...
uvlačiš mi se u krilo okrenuta leđima, lagano meškoljiš, namještaš.
otkrivam ti rame, meko...podatno...golo.
i utiskujem poljubac u njega.
posebna si,
i dok sneno sanjariš u ovo prohladno februarsko jutro
tražeći onu mrvu ljubavi koja nas spaja, drži, ne pušta...
ja te promatram...
nisi se prominila sve ove godine.
uvik ista, ponekad naporna...
al' jedinstvena.
i uvik volin čuti ono
...volin te, Tovare...
pročitati u sms-u
...ej, mačak, di si...
da, promatram te i šutim.
jer ponekad šutnjom kažemo više nego da pričamo cili dan.

..........................

ustajem se...idem raditi.
aj...još koji misec pa doma.
onda ćemo se voliti onako kako znamo samo nas dvoje.
do tada...ostaju mi poruke.
one tvoje,
nježne, prepune osjećaja...
ljubavne.
...volin te, Tovare...

S osmijehom se spuštan u makinju...