|
|
| rujan, 2010 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
ja sam Manwathiel
želim postat vitez
moj zhivot je ljepshi zbog onog shto chinim za druge
ne podržavam današnje društvo koje je opsjednuto alkoholom, drogom i cigaretama. ako mislite da vas te 3 stvari čine odraslima varate se. probajte pomoć starici na cesti, ili učinite neko drugo dobro djelo, to vas čini odraslima...
volim govoriti u srednjem spolu
cijenim unutarnju ljepotu
volim razgovarati i hugati ljude
želim dokazati da jedna osoba može promijeniti svijet na bolje
ne sudim ljude po muzici, stilu, sklonostima, religiji
joj da i imam svoj religiski pokret(neki bi to nazvali sektom pa eto zovite kak vam drago)
hug
♂+♀=♥
♂+♂=♥
♀+♀=♥
filmeki :
i love you philip morris
sebastians voodoo
stephen King Kingdom Hospital
Pokemon apocalypse
Blogs:
anime freak
Casanova :)
Feministica Mimaču
Uploaded with ImageShack.us
Music Playlist at MixPod.com
Get your own Chat Box! Go Large!
samo sam htjela uklopiti se... htjela sam se osjećati normalno... bit normalna cura... osjećat se ko da postojim... ali sve je suprotno... rijetki me prihvaćaju u društvo jer ne pijem i ne pušim... a niti sam ikada izašla(ono disko i te brije).. uskoro ću bit punoljetna a nikad disku ni primirisala. htjela sam, ali nisam imala s kim... ja... ja se neznam uklopit... jako mi je teško prvih par mjeseci održavat prijateljstvo... a ond kad se s nekim upoznam dobivaju najlojalnijeg psa(ja sam čovjekov najbolji prijatelj ;) ) na svijetu... nisam puno tražila kad sam dolazila u srednju... htjela sam razred u kojem ću se osjećat dobrodošlo, a ne ko u osnovnoj... i što sam dobila? lažne nade i želju za razredom iz osnovne(u kojem me bar niko nije probao spalit i di mi se niko nije prijetio)... imam prijateljicu koja je dobila sve kaj sam ja ikad htjela i to jednostavno ignorira... njoj je svejedno kakav joj je razred... njen je razred voli... a ne ko mene, mene il gledaju s mržnjom i gađenjem il me ne vide... obično se osjećam ko duh... ko da ne postojim... i neki će reći da sam si sama kriva... al nisam... nikad nisam naučila kak i kaj da radim s normalnim ljudima... moje teme za razg su prečudne njima... i jednostavno svima idem na kurac... ma koma... ovaj post je inspiriran događajem u ovaj petak kad sam zaboravila knjigu iz hj... niko mi nije htio posudit od ovih kaj su imali po 2 na klupi čak ni za novac... ond sam htjela sjest s jednim dečkom koji ju je imao. on se bez riječi pokupio kao i dvojica iza mene(koji su mi dovikivali fuj gadiš nam se itd) i otišli... ko da imam kugu il neš... inače mi ljudi kažu da sam zgodna(misli se na sve osim iz mog razreda), perem se (to znači ne smrdim), jedino zbog čeg se miču od mene je moja crno-roza obleka... ponekad je čak i šminkerska... ovisi kaj mi se nosilo taj dan... ne kužim zakaj me tak ne vole... jako želim da me vole, mislim bar da se malo lijepše ponašaju...
i jako me muči činjenica kaj neću na maturalac, jer zašto bi dala 5000kn za to da sjedim cijeli dan u sobi i plačem il da me ostave negdje da se zgubim il da umrem? to me poprilično muči zadnjih dana, jer mi je bed doć na faks pa kad me neko pita di sam bila na maturalcu da kažem da nisam išla, kad pita zaš da kažem da me razred nije volio... odma bi došla na loš glas(jer sigurno samnom neš ne štima)... a meni sam trea malo pomoć da se uklopim i sam me trebaju upoznat... šteta kaj niko od njih ne želi dat priliku(jednom sam imala smrtni slučaj u obitelji i tad sam imala ko neku priliku al kak sam bila sva zbedirana zajebala sam, na žalost nitko nije razumio)... i znam da ćete u komentare napisat da nisu vrijedni mojih suza al ja fakat jako želim doć u razred i da mi neko kaže bok i pokloni osmjeh. znam, previše tražim..
btw, malo sretnije teme... puklo me da tražim dečka koji je mi u isto vrijeme bit i najbolji prijatelj i sve... wish me luck
nisam sigurna hoću li stić danas svima javit za post, al obechajem da ću to učinit jedan od sljedećih dana
hug
Manwathiel
imam malo vremena pa odlučila nešto napisat, ko zna kad ću opet moć...ugl moje čudne, poremećene misli i dalje fluidno teku mojom glavicom
u zadnje vrijeme zapitala sam se s kim se ja to družim... jesu li mi ti prijatelji fakat prijatelji... netko ko na vrlo lejm način pokušava manipulirat samnom, ne uspjeva joj pa se ond svakih 5min neš duri na mene... netko tko me ne prihvaća s mojim manama, govori mi da sam čudna, dere se na mene i ima nisko mišljenje o meni, laže mi da nije tako i da si to umišljam a druži se samnom samo jer ga privlači moj fizički izgled... netko tko pokušava izmamit informacije o meni a sve o sebi drži ko tajnu... jesu li mi to prijatelji? meni riječ frend znači da s netko samnom druži dugo i da sam malo vezana za tu osobu, ali ako želim mogu je odjebat... ovo gore su frendovi... a prijatelji su oni koji da me odjebu umrla bi, jako sam vezana uz njih... tak neš ja tu sebi definiram... opravdavam samoj sebi svoje postupke... bolje da šutim
..........................................
.............................................
.............................................
.............................................
..........................................
.........................................
...................................................
..................................................
oke nemrem više eksplodirat ću XD ovih dana pokušavam naučit šutjet što više.... manje zla proizađe iz šutnje... imam užasan problem... svi mi daju tisuće načina kak da to riješim i nijedan to nije riješio... radi se o tom da ne podnosim puno ljudi, naročito ne da svi bulje u mene... moj problem, kad god neko priča samnom i gleda me direktno u oči ili mi se previše unese u facu ili izađem na sunce na 10ak min koža mi postane onak crvena(inače je jako blijeda pa se razlika odma vidi)... i ond mi svi kažu gle crveniš se znači da lažeš.... zakaj bi lagala o tom kaj sam jela za ručak
ne vidim razlog...problem je riješiv šminkom, puder i to, ali jel to vrijedno tog? mislim puder mi uništava kožu... stavljam ga rijetko(vjenčanja, rođendani, i neke bitnije stvari) ne svaki put kad idem van... kad je nastao problem... pa prije je samo sunce smetalo i ak mi se neko pretjerano unio u facu(kom nije neugodno kad ti neko melje 2mm od nosa a prehlađen je, to se onak prenosi kapljičnim putem)... problem s više od 3 ljudi koji bulje u mene nastao je jednom kad smo imali karaoke... tad sam još znala pjevat i imala sam lijep glas... al zamjerila sam se voditeljici i ona se potrudila da se zbrukam pred 3 škole... od tad nikad više nisam pjevala, sjebala sam si glasnice i imam problem s tim da netko bulji u mene. bila sam jako mala i dala sam da mi slome volju, sad kad sam puno starija da se to desi neb se ja dala slomit al jbg... djetinjstvo određuje tko smo, eventualno se možemo mučit ko debili jako dugo da to promjenimo.... heh
sad znate razlog zakaj volim zimu, rano padne noć i mogu normalno pričat s nekim. vide mi se samo oči u mraku i kroz njih možete vidit el lažem il ne(ne lažem obično a ak lažem ond je to neš sitno tipa da vam nisam popalila kekse iz torbe dok niste gledali)... i zato sad šutim, gledam u pod, kosa mi padne prek face i činim se nepristupačno... 
osjećam se sad jer imam filing da gubim vjeru u ljubav. prva je bila laž, druga je pukla smrću... a treća... možda ta bude vječna? (oke iz priloženog je očito da sam izgubila razum)
ma dost tih depresivnih pizdarija, još ću sam postat emo(ah ta stara ovisnost o depresiji)... jedva čekam da padne snijeg, osjećam se kao snježna kraljica kad u svom crnom kaputu i martama hodam navečer. sve se doima tako čarobno... a ne ko sad... kad je sve tako obično...
malo veselije teme... čini se da fanovi rade pokemon film... klik klik pa viditPokemon apocalypse
to me čini jako sretnom. to i činjenica da imam pun frižider kolača 
veliki hug svima
Manwathiel
sretno ja idem na blog... mislim si, prokomentirala sam nekih stotinjak blogova možda mi netko vrati komentar... bar 10ak komentara... kad ono dođem na blog... 2 komentara... prvo mi dođe da plačem onda da pobijem ostalih 98 ljudi koji mi se nebi udostojili ni bok napisat ni odg na komantar, ni niš 
onda me popusti i pomislim kak su ovi koji su mi poklonili dva komentara super i kak ih obožavam 
onda mi razmišljanje o tome dojadi i odlučim napisat novi post i papati kolače
zadnjih par dana razmišljam o gej paradi. meni je to najzakon događaj(nisam gej by the way)... kad bolje razmislim taj događaj potreban je sad(ne prihvaćaju ih) ali nadam se da u budućnosti neće biti(bit će prihvaćeni)... kako ja to vidim? pa gejevi nisu prihvaćeni, tuče ih se i većina ih gleda s gađenjem... moje mišljenje ak nekog smetaju nek ih ne gleda... zakaj se neb oni slobodno mogli barit nasred trga bez da im netko neš vikne... nadam se da će se u budućnosti ljudi bolje odnosit prema njima... jer ipak njihove sklonosti njihova stvar... što planiraju dobit s tim izrugivanjem? ne kužim... cure iz mog razreda kažu da su gejevi zli poremećeni ljudi... ja kažem da nije tak(poznam nekoliko njih)... kao što ima zlih strejt ljudi ima i zlih gej ljudi... al ima i onih dobrih(ko oni koje ja poznam)... nemreš nekog sudit sam tak... ko što mene znaju osuđivat po odjeći(pa sam odma kažu da sam zla gej sotona, opče nisam gej niti imam veze sa sotonizmom a nisam baš ni tako zla)... mislim da bi svi trebali bit prihvaćeni, jer nismo li svi jednaki? nebi li trebali svi jedni druge paziti?(kako nalaže kršćanska vjera koja zapravo radi suprotno svom vjerovanju i potiče nasilje prema gejevima i svim ostalima koji su drugačiji) a ne ovako... plače mi se nad ovim svijetom... oče još reć: volim vas sve: i šminkere i emo i darkere i sotoniste i muslimane i kršćane i židove i budiste i gej i strejt i skejtere i štrebere i sve koji su između i sve vas ostale svi ste lijepi i posebni i nedajte da vas neka budala uvjeri da niste
za kraj još bi vam preporučila jednu mangu... zove se Bizenghast... nisam nikad pročitala do kraja(pošto se mogla kupit uz večernjak a bilo je samo 5 brojeva... na žalost nigdje drugdje ne prodaju....) malo je depresivna, malo smiješna... sličice su prekrasne... preporučam svima <3
odo ja... veliko puseko <3
imam nekih problema... kažu ljudi odi se napi, napuši.... al ja da to učinim osjećala bi se još gore... radije bum pojela kutiju sladoleda... i suočila se s problemom... dok je još mali... ak počnem pit, problem će narast a stvorit će se još jedan problem... da budemo jasni alkohol više deblja od sladoleda... lool. ugl, zato nemam baš prijatelja... is there something wrong with me???
što mi je ovih prošlih tmurnih dana davalo smisao??? I LOVE YOU PHILIP MORRIS <3
da, da... čudna sam... sviđa mi se gej frajer... al kad je tak ko ken... tak je curast... mjenjala bi spol za njega(bubav moa)... DID I JUST SAY THAT OUT LOUD?! ugl eo par clikica najslađeg lika na svijetu i neš malo o filmu koji je također mala clatka tortica...
pitate se kaj mi je? di je nestalo svo ono crnilo.... ma ak počnem crno ond ću opet past u depru... pa dok se ne stabiliziram nek bude pinki <3
eo link... nije se dalo stavit na blog... http://www.youtube.com/watch?v=XoFANivV44g
pogedajte
ide ja
papa
ja sam Manwathiel... svejedno u kojem rodu mi se obraćate... i ovo je moj blog... kak nez ni sama kaj da pišem u boxeve nu u posteve ako enko ima ideju nek mi kaze... ponekad chu filozofirati a ponekad pisat o svojim problemima i zivotu... pa evo shto me natjeralo na pisanje
prvi dan skole osjecham se ko da ne postojim... gubim dovoje prijatelja koji su me samo iskoristavali....
glava me boli ne spavam
kisa pada ja zaboravila kisobran
mokra sam svadam se s best frendicom
pomirim se s njom
dolazim opet u svoj razred
osjećam se poput duha
uspijem zapochet razgovor s novim uchenicama
sretna sam zbog tog
pricham s Markichem smiruje mi zhivce
hladno mi je
moram uchit za sholu
ne mogu se koncentrirat na pisanje
razmišljam o glupostima
a sad o chem razmishljam
ma kako naslov kaže... htjela sam se prilagodit nekom... htjela sam bit prihvaćena u razredu pa sam glumila da sam šminker... em sa se loše osjećala em mi se nije svidjelo društvo kad su me počeli prihvaćatpa me opet odbacili... mene odjeća ne određuje... ja imam svoj stil... ako mi je hladno ili sam tužna nosim crno jer me toplina sunca razveseli(crno privlachi sunce za one koji ne znaju)... ako sam hepi obuchem gomilu boja na sebe... a ako mi je vruche ili se osjećam lebdeće onda nocim puno bijelih stvari... dosta chesto kombiniram to pa ljudi kažu da sam emo... oke znam tak izgledat al nisam... ja sam samo ja... nosim ono u chemu se osjecham dobro.... zashto o tom razmišljam? zato jer se od danas nechu više pokušavat preoblačit i pretvarat da sam neš sam da bi se nekom svidjela... ko me oche prihvatit super dobit che odanu ferendicu, ko neche nek me ne gleda ak mu smetam...
idem ja vech su nam dali gradiva za uchit u sholi...
koma
plz dajte mi teme neke, postavite mi pitanja i recite mi kaj da stavim u box
pozdrav
Manwathiel
