imam malo vremena pa odlučila nešto napisat, ko zna kad ću opet moć...ugl moje čudne, poremećene misli i dalje fluidno teku mojom glavicom u zadnje vrijeme zapitala sam se s kim se ja to družim... jesu li mi ti prijatelji fakat prijatelji... netko ko na vrlo lejm način pokušava manipulirat samnom, ne uspjeva joj pa se ond svakih 5min neš duri na mene... netko tko me ne prihvaća s mojim manama, govori mi da sam čudna, dere se na mene i ima nisko mišljenje o meni, laže mi da nije tako i da si to umišljam a druži se samnom samo jer ga privlači moj fizički izgled... netko tko pokušava izmamit informacije o meni a sve o sebi drži ko tajnu... jesu li mi to prijatelji? meni riječ frend znači da s netko samnom druži dugo i da sam malo vezana za tu osobu, ali ako želim mogu je odjebat... ovo gore su frendovi... a prijatelji su oni koji da me odjebu umrla bi, jako sam vezana uz njih... tak neš ja tu sebi definiram... opravdavam samoj sebi svoje postupke... bolje da šutim
..........................................
.............................................
.............................................
.............................................
..........................................
.........................................
...................................................
..................................................
oke nemrem više eksplodirat ću XD ovih dana pokušavam naučit šutjet što više.... manje zla proizađe iz šutnje... imam užasan problem... svi mi daju tisuće načina kak da to riješim i nijedan to nije riješio... radi se o tom da ne podnosim puno ljudi, naročito ne da svi bulje u mene... moj problem, kad god neko priča samnom i gleda me direktno u oči ili mi se previše unese u facu ili izađem na sunce na 10ak min koža mi postane onak crvena(inače je jako blijeda pa se razlika odma vidi)... i ond mi svi kažu gle crveniš se znači da lažeš.... zakaj bi lagala o tom kaj sam jela za ručak ne vidim razlog...problem je riješiv šminkom, puder i to, ali jel to vrijedno tog? mislim puder mi uništava kožu... stavljam ga rijetko(vjenčanja, rođendani, i neke bitnije stvari) ne svaki put kad idem van... kad je nastao problem... pa prije je samo sunce smetalo i ak mi se neko pretjerano unio u facu(kom nije neugodno kad ti neko melje 2mm od nosa a prehlađen je, to se onak prenosi kapljičnim putem)... problem s više od 3 ljudi koji bulje u mene nastao je jednom kad smo imali karaoke... tad sam još znala pjevat i imala sam lijep glas... al zamjerila sam se voditeljici i ona se potrudila da se zbrukam pred 3 škole... od tad nikad više nisam pjevala, sjebala sam si glasnice i imam problem s tim da netko bulji u mene. bila sam jako mala i dala sam da mi slome volju, sad kad sam puno starija da se to desi neb se ja dala slomit al jbg... djetinjstvo određuje tko smo, eventualno se možemo mučit ko debili jako dugo da to promjenimo.... heh
sad znate razlog zakaj volim zimu, rano padne noć i mogu normalno pričat s nekim. vide mi se samo oči u mraku i kroz njih možete vidit el lažem il ne(ne lažem obično a ak lažem ond je to neš sitno tipa da vam nisam popalila kekse iz torbe dok niste gledali)... i zato sad šutim, gledam u pod, kosa mi padne prek face i činim se nepristupačno...
osjećam se sad jer imam filing da gubim vjeru u ljubav. prva je bila laž, druga je pukla smrću... a treća... možda ta bude vječna? (oke iz priloženog je očito da sam izgubila razum)
ma dost tih depresivnih pizdarija, još ću sam postat emo(ah ta stara ovisnost o depresiji)... jedva čekam da padne snijeg, osjećam se kao snježna kraljica kad u svom crnom kaputu i martama hodam navečer. sve se doima tako čarobno... a ne ko sad... kad je sve tako obično...
malo veselije teme... čini se da fanovi rade pokemon film... klik klik pa viditPokemon apocalypse
to me čini jako sretnom. to i činjenica da imam pun frižider kolača
veliki hug svima
Manwathiel
Post je objavljen 22.09.2010. u 09:13 sati.