30.11.2005., srijeda

Otac, Majka, Pas, Macka, Ptica, Tast, Tasta

Cvrsto resen da se zenim, bila je potpuno razumljiva zelja mojih roditelja da upoznaju roditelje buduce snajke. Kontaktirali su ih telefonom. Buduci prijatelji su se, kao sto je i red, najavili dva dana ranije. Dovoljno da se obave pripreme. Vazno je bilo ostaviti utisak na tri polja: 1. estetski utisak 2. intelektualni utisak 3. finansijski utisak Radovi su poceli u nedelju uvece. Iz dnevne sobe izbacen je televizor marke “kamakraun”, ekran 37 cm, i od komsija pozajmljen “sony”, ekran 55 cm. Moja mama je od ujne pozajmila bisernu ogrlicu ( doneo ujak iz Nigerije, gde je gradio mostove ) i tri prstena od belog zlata ( doneo ujak iz Zimbabvea, gde je gradio brane ). Obukla je svecani kombinezon koji je kupila u Istocnoj Nemackoj 1987. Potpuno demode, ali veselih boja. Da ne pomisle prijatelji da je depresivna osoba. Sklonjene sve stvari koje su propale: tepisi i izbledeli abazuri nocnih lampi. Korpa za voce ( nakon nekoliko godina ) bila je oslobo|ena vestackih banana i jabuka, i napunjena pravim jabukama i bananama, a kupljen je i limun - to ekskluzivno voce sa juzne hemisfere. Moja mama me je naucila da voce ne treba jesti mnogo cesto, jer izaziva hiper-vitaminozu i bubuljice. Kupljeni su osvezivaci za wc. Uparadio se i moj otac. Od prijatelja je pozajmio kopiju “seiko” sata, promenio potkosulju nakon pet, a okupao se nakon deset dana. Oprao je zube. Mama se naljutila na njega, jer prljavstinu koju je za sobom ostavio u kadi nije mogla oprati obicnim vimom, pa je morala zajmiti specijalni - americki - kojim se peru prekookeanski brodovi. Nakon pranja zuba, otekle su mu usne, jer je koza reagovala na prisustvo strane supstance kao sto su fluor i soda bikarbona. Obukao je crno odelo koje je nosio na mom krstenju, plus braon carape, plus crne mokasine, plus braon kravata. Na saku stavio ( odmah do burme ) pozla}eni prsten-pecat sa cetiri S. Nije hteo da stavi dezodorans, jer samo pederi mirisu. Frizider napunjen do vrha. Na zid dnevne sobe okacena fotografija cele porodice, svi nasmejani i srecni. Sa polica sklonjeno kinesko vestacko cvece u kineskim plasticnim vazama u spajz, a od komsija doneto nekoliko kompleta knjiga: Tolstoj, Solohov, Dostojevski, Andric, Selimovic, Ducic, Desanka Maksimovic, Momo Kapor. A da se vidi da smo zdrava porodica, svoje mesto nasli su Rika Zarai, Barbara De Andjelis, Artur Dzanov. Na stocicu pored kreveta, nehajno bacene misli Sopenhauera, Nicea i Prusta. Sve u oko 500 listova. Iz dnevne sobe sklonjena tatina diploma sa “slaninijade 1998.” Osvojena za najbrze pojedenu kobasicu obima 12 cm i duzine 38 cm, tesku 200 grama. Pojeo ju je za 7 sekundi. Pored kasetofona poslagane komsinicine kasete: Pavaroti, Debisi ( u izvodjenju mladog Norvezanina Olafa Gunarsona ), Klajderman, Stefan Milenkovic. Njihove kasete sklonjene u spajz: Nada Obric, Beki Bekic, Novica Urosevic - ujka Nole, Lepa Brena. A za kraj prijatne veceri pripremljen album sa fotografijama nase kuce, na nasem placu, blizu nase njive. Fotografije su pravljene iz takvog ugla da kuca izgleda kao da ima 120, a ne 40 kvadrata, a dvoriste i njiva iza njega izgledaju kao dva fudbalska terena, a velicine su odbojkaskog. Nas kucni pas-mesanac, Milutin, poslat je na selo, a od komsija pozajmljena persijska macka i egzoticni kanarinac ogromnog kljuna i neprirodno buljavih ociju. I zaista bi mi obezbedili svadbu, da prijatelji nisu otkazali posetu, prasila im se ljubimica, inace sampion sela u kilazi. Nije vazno, neki drugi put. Priču je napisao Radovan Nastić

- 16:34 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

29.11.2005., utorak

Zdravo Aleksandre Tijanicu!...Dobardan tugo

BIO ZUR KOD JELE, MORA MALO DA SE & FIZICKI KOMUNIZZIRA? Jebiga, kasno je, ali mi je zur kod Jele pomogao da sa nekolikim ljudima porazgovorim, te sam na povratku shvatio, setuckajuci pustim trotoarima, & cekajuci da me mlatne neki nadrkani maloletnik, shvatio sam u trenu - koja je kljucna razlika izmedju Matijinog & Tijasnicevog govora!? Matori se morao da govori"ezopovskim jezikom", jer - "jebiga, ziveli smo ipak u nekakvoj diktaturi...mekoj, ali diktaturi. Idealno bunjiste za muze & ovnove? Posebno opozicione... Kod Tita nije bilo Gulaga za ljude iz kulture, ali su bile “drzavne sinekure”, malecki poslici van javnosti...tek da se prezivi, do sledeceg deljenja... Tako da je na celom “istoku” cvetala kulura punih jedara metafore, ketmana, igara identiteta....Istina je uvek imala drugo lice...Tako da smo vremenom izgubili kontakt sa Stvarnoscu. Sa Istinom. Jer smo, hvala bogu, svakih malo imali nekave “zvanicne istine”...Pa nam je istine bio pun K. Dakle, da kazem kratko: Matija nam nije govorio istinu! & tako radi & danas, po navici...Jer je zapamtio "da mora govoriti nesto sto na istinu ne lici, a da bi Mi tu poruku posle, u malom konspirativnom krugu desifrovali... Eeeeh, kako su bila zelena polj “djavolskog posla sa sifrovanjem” No, to se potom pretvaralo u beskrajna rasomonska preklapanja “experata” za desifrovanje... Nasa je proslost “SIFRA” koju cak ni jedna “enigma” nece nikada desifrovati... Titovo vreme je bilo: carstvo0drugarstvo poezije, metafore, fantastike, raznih ala, & medijala....Vreme “Oooozbiljne subverzije” !!!! Sve je bilo “strogo pov.” - uz “standardni, brzi mig okom”. Dok ( ovo ce biti mnogo krace! ) dok je Tijanic dete “postkomunizma”, dete, Bas Veeeliko Dete koje pripada prvoj generaciji onih koji GOVORE ISTINU! Dakle, to su ti, koji "GOVORE ISTINU, SAMO ISTINU, & NISTA OSIM ISTINE" !!! Nestala je potreba za poetikom, literaturom, ljudi su bili GLADNI STVARNOSTI. Dakle, Tijanic je Matija koji govori istinu. & dok & dalje, trpko slusamo Matijine beside ( po sahranama, & skupovima otsutnih staraca ), koje su kao neki tik, ostao nam iz detinstva, npr. - "cuclanje prsta, uz majcin umirujuci glas, dok nam pevusi uspavanku...", dok jos ponekakvoj anahronoj inerciji, “Jedan Milo” dodeljuje Matiji nekakvo “priznaje”, dotle Glasno Tijanicevo Govorenje Istinitog ( GTG-i ) “vredja usi” onih koji se “brinu o nama” - Jer Ono Sto Tijanic Govori, To Srbija Misli... ( sorry, statistika je nauka... ) A TO BOOOLI. Kao & cinjenica da cemo umreti... Eto, koji je problem sa Sasom... A sa Beckovicem cemo lako - njegova je poezija kao “titova stafeta”....lepa, ali je nema vise, kao sto nema “mladosti koja je prosla”... Nikako nam / vam ne ide u glavu da smo bili srecni, masuci malim sarenim zastavicama “aktuelnog nestvrstanog gosta....” ??? Aaaa? Dakle:zbogom Matija, zbogom mladosti, oooo mlaadosti, mooojaaaa, aaaaaaaaa, aaaaaa.........Zdravo Aleksandre Tijanicu! Dobardan tugo. Dr Agan SEEcult

- 08:45 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

18.11.2005., petak

Sedam srpskih zapovijedi

12 novembar/studeni 05. Bas kad je izgledalo da ce nas tuzna prica glede predstojecih, jos tuznijih pregovora o Kosovu neizbezno pretvoriti u placipickastu naciju – jer se vec iz svih nacionalnih zenica pocelo naricati nad zlehudom sudbinom svete zemlje koju nam, eto, otimaju, Arnauti (hrvatski: Siptari), te nam je neophodno da prakticno primenimo kolektivni princip: Samo Kosovska Suza Srbina Spasava – doslo je do neocekivanog obrta. Ono sto je ovoj naciji u dramaticnom casu politicke tame najvise nedostajalo: prkos, dostojanstvo, plemenitost, odlucnost, optimizam, perspektiva, tolerancija ili hrabrost – naslo se na letku koji su aktivisti Demokratske stranke Srbije (DS) delili zblanutim gradjanima koji su imali taj maler da se zateknu bas tamo gde je Kostunicin mastermind smislio da se na otvorenom prostoru u centru grada proslavi “pocetak pregovora SCG & Europske unije”. Buduci da Srbi nisu skloni opstim frazama o “demokratiji koja podrazumeva pravila”, jer mi imamo dusu za razliku od vaskoliko bezdusnog sveta, logicno je da je najvece interesovanje srecnih vlasnika letaka izazvalo uputstvo kako treba razgovarati sa strancima (ukljucujuci tzv. Hrvate) u obliku sedam recenica koje valja obavezno izgovoriti kad upoznate neku nesrpsku budalu u obliku intelektualne nejaci. Kako znacaj svake od tih recenica prevazilazi mentalni nivo stranke dr Kalasnjikova i postaje Opstenarodni Vodic za Evropu, cini se neophodnim da se detaljnije pozabavimo verbalnim prilozima najnovije srpske filozofije u sedam slika. 01. “Dozvolite mi da se predstavim”: Naizgled obicna, opening recenica sa svega pet reci, zestoko je mocna u situacijama kad se Srbin suocava sa strancem: logicna dramska pauza koja sledi posle pretnje o predstavljanju – deo je elementarne zapadnjacke krivice nenavikle da joj se suprostavljaju. Kad se “Let me introduce myself” izgovori cirilicnim basom, direktnim pogledom u oci neprijatelja, stranac je vec u defanzivi; recenica je jos efikasnija ako se nozem upotrebi protiv zena, nemocnih da se hormonski odupru ovom senzualnom uvodu u pravoslavno ocijukanje glede Kosova. 02. “Dobar dan, ja sam iz Srbije”: Kljucna, reklo bi se istorijska recenica ciji je zadatak da bude ledolomac svakog dijaloga. Potresna u svojoj postojanoj istorijskoj ravni, sa samo sest jednostavnih reci (od kojih nijedna nema vise od sest slova), ona je vanvremenska molekularna jednacina kojom se obezoruzava svako tekuce nezadovoljstvo. Vrlo delotvorna po zadarskim kaficima ili u sinjskim alkarskim birtijama, gde ce se vlasniku recenice nakon toga dogoditi samo lijepe stvari. Erotski, neobicno efikasna da se otarasite svakog inozemnog zenskog skota koji vam se nabacuje iz profesionalne ljubavi od sto eura za pola sata. Uzgred, recenica koja posebno dostojanstveno zvuci u Pristini ili Prizrenu. Svoj logican ali neizgovoreni nastavak “Noz, zica, Srebrenica” rezervisan je za nogometne duele protiv mnogobrojnih srpskih neprijatelja. 03. “Srbija je stara evropska zemlja”: Najseksipilnija recenica koje se licno nisam setio poslednjih dvadesetak godina i zato sasvim propao na ljubavnom terenu glede Hrvatica; operisan od istorijskoseksualnog konteksta, nikako mi nije bilo jasno zbog cega mi one ne daju ono sto po politickom diskursu pripada Srbima, narodu najstarijem, a posebice evropskom, sto smo na blizu deset hiljada primera dokazali u Srebrenici. Samo pet jebackih reci dovoljno je za transcendentalno predavanje citavog covecanstva svakom od aktivista DS koji ume da procita ovu recenicu sa koje se cede strast i vlaznost svojeglavog polnog organa. Fucking great! 04. “Gledanje u zvezde me cini veoma romanticnim”: Strogo politicka recenica koja se dr Kostunici javila dok je krisom posmatrao nagog Aleksandra Tijanica iz profila; opasno sentimentalni stejtment koji Srbe iz kosovske metafizike uvodi u pravoslavnu apstinenciju, sto ce se pokazati efikasnim onog casa kad u pauzi pregovora dr Kalasnjikov bude nehajno zagrlio Hasima Tacija, sve pokazujuci mu nezavisne zvezde. U svakodnevnoj primeni, recenica koja odmah priziva dezurnu patrolu policije ili ekipu s najblize klinike za mentalne bolesti. Srbin koji postaje romantican gledajuci zvezde isto je sto i Hrvat koji postaje politicki tolerantan posmatrajuci poplavu – sto ovu recenicu priblizava visokoumnim proizvodima drugova Aralice ili Cosica, zavisno sta je dublje: nasa strepnja ili vasa slutnja. 05. “Mislim da je ovo pocetak jednog divnog prijateljstva”: Da je Hemfri Bogart znao da ce ga sezdesetak godina posle “Kazablanke” citirati DS, vec bi onda, u zavrsnoj sceni filma, na aerodromu, zaklao Ingrid Bergman, i tako onemogucio dr Kostunicu i njegovu stranku da ovu recenicu – vec vidjenu u svim kretenskim ratovima na Balkanu – iskoriste kao nacin da se slihtamo strancima. Upoznamo, recimo, nekog inozemnog diplomatskog konja – a pun ih je kurac na svim stranama – i nakon sto mu izdeklamujemo da zelimo da mu se predstavimo, nakon sto mu objasnimo da je The Serbia “very old country” i nakon sto mu, hvatajuci ga za butinu, ponudimo da zajedno gledamo zvezde potpuno goli, kazemo: “Mislim da je ovo pocetak jednog divnog prijateljstva”. Ako stranac pomene Pahomija ili vec nekog pravoslavnog majstora za pedofiliju – na konju smo: nas covek, drug, simpatizer, legenda, majstor! Vrlo konstruktivna recenica – nimalo slucajno sa cak osam reci, od kojih svaka udara kao malj, jedinstvena u svojoj polnoj sizofreniji. 06. “Da li bi bilo izvodljivo da se ponovo vidimo?”: Bitna recenica za umobolni DS-proces koji se mora nastaviti po svaku evropsku cenu. Nikako nije dovoljno samo upoznati magarca iz EU – ili Hrvata, recimo – nego je potrebno namamiti ga u sledece vidjenje kad ce se, logicno, opustiti, omeksati, predati i pristati na sve nase zahteve! Naivni Hrvati padaju na ovu vrstu frivolne ljubaznosti: dodju i obicno budu pojebeni, jer su poverovali da se zvezde mogu gledati romanticno, kako im je obecano, a ne penetrirajuci kako se obicno desi. Dubiozna i metaforicno-skliska recenica na kojoj se prelamaju sve ljubavi: Djindjic je, recimo, na ovo pitanje Kostunici rekao “da” i posle dve godine bio ubijen. Mislite o tome. 07. “Sve smo blize”: Poslednja, najvaznija i vojnim recnikom: ofanzivna recenica namerno izbegava svoj predikat (cemu blizi: Belorusiji ili Hrvatskoj), sve u DS nadi da ce vlasnik letka shvatiti da se radi o Europi. Ako, slucajno, DS misli na Kosovo – a ne misli, jer bi slogan bio “Sve smo dalje”, verovatno bi citavu fucking recenicu preveo ka Evropi, jer Vlada dr Kostunice, obavesteni smo, vodi nas bez ikakvih prepreka u porodicu evropskih drzava gde cemo se, realno, naci za tridesetak ili pedesetak godina, sve zavisno od toga hoce li stranci na svih ovih sedam DS-konstantacija odgovoriti sa “Oh, yeah” ili ce nam intelektualno poruciti da sacekamo da se izliv DS u mozak smiri, pa da tek onda ragovaramo. Uprkos svemu, moram nesto da porucim “Feralu”: Ja sam iz Srbije! Viktore Ivancicu, da li bilo izvodljivo da se ponovo vidimo? Predraze Lucicu, gledanje u zvezde me cini romanticnim! Zene iz “Ferala”: ovo je tek pocetak velikog prijateljstva jer je Srbija stara evropska zemlja! Dozvolite da se predstavim: ja sam Petar Lukovic! Uz vojnu poruku: sve smo blize srpskom Splitu! Ukratko: predajte se! Pise: Petar Lukovic/Feral Tribune

- 08:33 - Komentari (2) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

17.11.2005., četvrtak

Dom Omladine Beograd --> UU & Čedomiru Vasiću

Otvoren odgovor rektoru Univerziteta umetnosti u Beogradu Poštovani gospodine Vasiću, poštovani dekani i studenti prodekani, Najpre hteo bih da vam se zahvalim na otvorenom pismu koji će možda pokrenuti debatu, prvo, na temu prekinutog koncerta grupe „Exploited“ u SKC-u, a zatim o programskoj orijentaciji u tom i „sličnim“ kulturnim centrima. Čini mi se da, bez obzira na sve, takva debata mogla doneti samo koristi i kulturnim centrima, i korisnicima njihovih programa i, što je najvanije, samim umetnicima. Ipak, sa žaljenjem konstatujem da ste u svom pismu na, rekao bih, prilično neobičan i neprimeren način opisali programe, publiku i samu organizaciju u SKC-u i na kraju stavili znak jednakosti između tog centra i Doma omladine, zbog čega sam se osetio prozvanim da odgovorim. Na ovom mestu pomenuo bih da mi nije namera da branim SKC. Njegova istorija, njegovi programi i rezultati dovoljno govore u njegovu odbranu. Takođe, kao čovek bavi ovim poslom, spreman sam da prihvatim svaku kritiku, ali samo onu koja pruža validne argumente. I da se osvrnem na vaše argumente. 1. O umetničkim koncepcijama U vašem tekstu napravljena je podela na pristojnu i nepristojnu umetnost. Tim povodom bih samo konstatovao da mi se to čini potpuno anahronim i da se istorija umetnosti veoma udaljila od takvog razmišljanja. Ono što je novo često je i radikalno; svi možemo naći bezbroj primera koji to ilustruju. Inovativna umetnost se kod nas još uvek zove alternativom, ali svi smo svesni činjenice da su te granice u svetu izbrisane tokom proteklih 30, pa i više godina. Što se tiče rasprave o umetnosti, kao dramaturg sa FDU-a, za to sam uvek raspoložen i spreman. 2. O programima Kažete: „Krijući se iza mode podkulturnih pokreta, tu se okupljaju klošari, narkomani, pijanci i otpadnici željni agresije.“ Uzmajući u obzir programe koje smo ostvarili u protekloj godini, pitam se na koje ste mislili? Da li se ovo odnosilo na izložbe i studente FLU-a koji već 35 godina tradicionalno izlažu u našoj galeriji? Ili ste možda mislili na muzičare i posetioce, njih 6000 tokom 5 dana, nedavno održanog 21. Beogradskog jazz festivala, koji je okupio nekoliko generacija poklonika ove muzike? Ili ste možda imali na umu neke od programa koje ostvarujemo sa brojnim stranim partnerima, kao što su Francuski kulturni centar, Gete institut, Italijanski kulturni centar, Holandska, Turska, Američka, Norveška i Britanska ambasada? To bi zaista bilo zabrinjavajuće. Nisam siguran, ali možda se to ipak odnosilo na konferenciju IETM-a (Evropska mreža za izvođačke umetnosti) kada je u poseti Domu omladine bilo 500 predstavnika različitih kulturnih institucija, pozorišta, koncertnih sala iz 50 svetskih zemalja a među njima su bili ONDA, Hebel teatar iz Berlina, Avinjonski festival, LIFT festival... Ni ovo ne bi bilo najstrašnije. Dom omladine je tradicionalno i najveći debatni centar kod nas, u kojem se okupljaju intelektualci i političari najrazličitijih opredeljenja. Možda vam neki od njih nisu po ukusu? Čini mi se da je veličina kulture i umetnosti upravo u prepoznavanju različitosti, pogotovo u našem društvu. 3. O produkciji i obrazovanju Muka je sa prostorima u našem gradu. Svima je potreban i lepši i veći prostor. Samo, da li, kao vodeći čovek umetničkih fakulteta, zaista smatrate da treba ukinuti jedan SKC u kome se zaposleni profesionalno bave produkcijom i koji bi mogao da pruži priliku za praktično obrazovanje upravo onim studentima Univerziteta umetnosti koji se školuju za taj posao? I sami ste svesni činjenice koliko je ova naša umetnička branša rigorozna kada su poslovi u pitanju. A, koliko studenata svake godine diplomira na našim fakultetima? Osim toga, ako težimo demokratskom društvu, gde su onda prostori za nevladine organizacije, nezavisne inicijative... I na kraju, valjda svako treba da radi svoj posao: kulturni centri da se bave produkcijom programa, a univerziteti da obrazuju. Zar ne? Konačno, ukoliko je motiv za pisanje pomenutog otvorenog obraćanja javnosti bio isključivo preuzimanje zgrade SKC-a, onda je to zaista nedopustiv način osporavanja kvaliteta programa tog centra, a svrstavanje tri različite institucije i dva kluba u isti koš krajnje površan i neprihvatljivo arogantan postupak. Milan Lučić direktor Doma omladine

- 05:46 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

15.11.2005., utorak

KUDA IDE SKC ?

Povodom otvorenog pisma upućenog Vladi Srbije i Skupštini Beograda, Ministarstvu prosvete i sporta, Ministarstvu kulture i medija Poštovani, Sa ne malim iznenađenjem pročitali smo Otvoreno pismo pod naslovom "Univerzitet traži SKC” u kome je iznet veliki broj neistina. Isti ovakav članak, sa istim kvalifikacijama i optužbama, objavljen je u Politici 1987, a autori su bili Slobodan Milošević, u svojstvu Gradskog komiteta i Mira Marković, tadašnja predsednica ideološke komisije UK Univerziteta. Posledice su poznate. Retrogradni oblak prošlosti se opet nadvio nad SKC-om - kao i bačena gasna bomba - udruženi u istovetnim i istovremenim zahtevima; prekinuti, preuzeti u ime čistije kulture, čistije publike i čistije nacije, jer kako navode autori ovog članka "publika SKC-a su narkomani, pijanci, otpadnici željni agresije (!!!) i samo je pitanje trenutka kada će ta energija nasilja i bomba da eksplodiraju”, dok se nagomilano blago Univerziteta umetnosti krije u podrumima i samo čeka da bude izloženo u SKC-u. Svi problemi bi tada bili rešeni. Takvo blago i kulturno blagostanje su obećavali i autori iz 1987. godine. Mi naše blago ne krijemo i ne držimo u podrumima, ono je svakodnevno izloženo pred očima javnosti i kao takvo se procenjuje, ali je zato i mnogo ranjivije – što vi i anonimni bombaši dokazujete. Gospodo elitisti i konzervativci, da niste slabo (a možda i pogrešno) obavešteni, da ste iole kompetentni, ili da ste bar ponekad posetili programe svojih studenata, tada bi, gospodo, znali koliko je talentovanih mladih ljudi imalo svoje prvo pojavljivanje u javnosti baš kod nas. Znali bi da 80% naših programa čine programi studenata Univerziteta umetnosti što se se dokumentuje u našim mesečnim programima, a koji većina vas dobija svakog meseca. To što naši programi ne liče na vaše i što oni predstavljaju neku drugu umetničku realnost od onu rigidne koju Vi nudite, je ono što svaku generaciju odlikuje, a to je stalna potreba za autentičnim preispitivanjem i reinterpretacijom ponuđene stvarnosti. Upravo je to osnovni zadatak SKC-a da podrži nastojanja na putu osvajanja ličnih sloboda, mišljenja i individualnih afirmacija, to je onaj duh koji je odavno oslobođen i koji vi uprkos naporima, nećete vratiti u podrume gde krijete vaše "blago”. Brojnost koncerata na koji se pozivate je samo izraz naraslih potreba mladih kojima SKC izlazi u susret i koji ga koštaju ne malih napora od onih lagodnosti i sterilnosti koju im nudite zarad kulturnog čistunstva. Na Vašem mestu izbegavali bi ovako trapav i nemušt izlazak u javnost jer će to svakako izazvati veće zanimanje za vaš rad i vaše rezultate rada. Ne treba da govorimo o tome da upravo najbolji i najtalentovaniji studenti imaju najlošije mišljenje o stanju na vašim katedrama, što bi ipak trebalo da vas brine. Umesto toga bi vrebate priliku da iz vašeg "podrumskog duha" iskočite i pod okriljem dimne zavese bačenog suzavca okupirate ovu kultnu instituciju kulture, mnogo značajniju po programskim sadržajima nego po "debelim zidinama” na koje ste se polakomili. Gospodo konzervativci, napali ste nas u trenutku kada su se desili napadi na svako slobodoumlje u Beogradu i Novom Sadu i time ste se direktno stavili na stranu onih koji su bacili suzavac. Iz SKC-a su potekle generacije sada vec svetski priznatih umetnika, koji su u vreme kada su pocinjali bili čista avangarda, bili su kritikovani od konzervativaca, koji ni tada, a ni sada nisu shvatali da ono sto je danas alternativno - sutra može da udje u istoriju. Kao sto se nekada kretalo u "lov na veštice” rokenrola, tako se sada kreće na alternativnu scenu SKC-a, a ne treba zaboraviti da je Studentski kulturni centar zaslužan za urbanu sliku grada i celog Univerziteta u Beogradu. Svaka genaracija treba da ima svoj SKC gde će se slobodno izražavati i iznositi drugacije misljenje I za kraj da vas još jednom podsetimo - Studentski kultuni centar Beograd je republička institucija kulture okrenuta mladima koji idu napred, traže nešto novo, nešto različito nešto što nije konvencionalno - onima koji su daleko od konzervativnog - i nikako ne treba da zadovoljava potrebe budućih penzionera iz rektorata Univerziteta umetnosti. U Beogradu, 14.11.2005. Kolegijum i Upravni odbor SKC-a Vladan Cerović, direktor

- 20:08 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

13.11.2005., nedjelja

UU TRAŽI ZGRADU SKC-a, TVRDI DA JE BOMBA U CENTRU GRADA

BEOGRAD, 12. novembra - Univerzitet umetnosti u Beogradu zatrazio je, tri dana posle prekida koncerta grupe The Exploited zbog bacenog suzavca, zgradu Studentskog kulturnog centra (SKC) za potrebe Fakulteta muzicke umetnosti (FMU). U otvorenom pismu Vladi Srbije, ministarstvima prosvete i kulture i beogradskim vlastima, Univerzitet umetnosti ocenio je da se u SKC-u uglavnom okupljaju "klosari, narkomani, pijanci i otpadnici zeljni agresije", "krijuci se iza mode podkulturnih pokreta". "Nakon poslednjih manifestacija ostaje nam samo da se pitamo zar je kultura ruiniranje jedne od najlepsih kamernih sala u Beogradu (sala SKC-a), uriniranje i povracanje po glavnim ulicama i najlepsim kucama Beograda", naveli su u pismu rektor Univerziteta umetnosti Cedomir Vasic i dekani cetiri umetnicka fakulteta. U pismu je ocenjeno i da je "samo pitanje kad ce ta bomba u centru grada da eksplodira" i "kada ce ta energija nasilja da se oslobodi". Kako je ocenjeno, "poslednji dogadjaji" u SKC-u "predstavljaju kulminaciju dugogodisnjih 'aktivnosti' te institucije koja je vec odavno izgubila odlike svojih osnovnih delatnosti". Potpisnici pisma naveli su i da u Beogradu "tri od cetiri umetnicka fakulteta nemaju ni elementarne uslove za rad", da se "nagomilani problemi u radu prolongiraju u nedogled", dok slicne programe, kakve nudi SKC, nude i druge institucije u gradu. Navodeci da su u SKC-u "koncerti vec sasvim retka pojava", da "predstava vise nema" i da nekadasnja "slavna knjizara SKC-a" ne postoji, u pismu je navedeno i da, s druge strane, "ne postoji ni jedna koncertna sala za mlade umetnike koji sviraju klasicnu muziku". Prema oceni Univerziteta umetnosti, koncerti "koji se odrzavaju tokom cele godine, pa i leti" u basti SKC-a, "apsolutno nemaju veze ni sa kulturom ni sa studentima", te da se za vreme njihovog odrzavanja na FMU ne moze odrzavati nastava. Navedeno je i da publika obliznjeg Jugoslovenskog dramskog pozorista "s nelagodnoscu prolazi pored SKC-a". Clan Upravnog odbora SKC-a i poznati muzicar Rambo Amadeus naveo je da su vrata tog kulturnog centra uvek otvorena za studente i usprotivio se viziji Univerziteta umetnosti, nazivajuci je "skorojevickom zeljom da se posto-poto prave elitni delovi grada". "Ja bih podsetio uvazene profesore da mi prvo treba da se izborimo sa ogromnim siromastvom - kako materijalnim, tako u poslednje vreme i duhovnim. I ako postoje klosari i narkomani koji se vrte oko SKC-a, njih SKC nije proizveo, proizvelo ih je ovo drustvo, a zadatak SKC-a je da ih, ako vec dolaze ovde, na neki nacin prosvecuje i vraca na pravi put", rekao je Rambo Amadeus, preneo je B92. SEEcult

- 16:38 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -

09.11.2005., srijeda

PREKINUT KONCERT EXPLOITED ZBOG SUZAVCA

BEOGRAD, 8. novembra - Koncert britanske pank grupe The Exploited u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu, prekinut je sinoc vec posle desetak minuta, odnosno posle svega tri pesme, zbog suzavca bacenog u prepunu salu. Suzavac je bacen nesto pre 23.30, a prema navodima ocevidaca, bila su bar tri. Mnogobrojni obozavaoci grupe Exploited, koja je nastupila u SKC ponovo posle 20 godina, poceli su odjednom da izlaze iz sale koja se relativno brzo ispraznila. Ljudi su izlazili i kroz prozore SKC-a i iskakali u Resavsku ulicu, a bilo je i onih koji su razbijali prozore sa ulice kamenjem, flasama i drugim predmetima. Nekoliko policajaca sa gas-maskama uslo je u SKC desetak minuta posle incidenta, a nesto kasnije je njih petnaestak, u opremi za razbijanje demonstracija, uslo u zgradu iz koje se cula lomljava stakla i vika. Medju obozavaocima Exploited bilo je i lakse povredjenih, uglavnom od guranja, flasa i suzavca. Policija je napravila kordon na raskrsnici Masarikove i Resavske, a po izlasku iz SKC-a, gde su ostali vise od pola sata, policajci su ostali na ulazu kako bi sprecili mnogobrojne okupljene da ulaze. Uoci dugoocekivanog koncerta Exploited, u SKC-u je, osim profesionalnog obezbedjenja, bilo i policajaca, koji su pretresali posetioce. Nije poznato ko je bacio suzavac. Posle koncerta, vise od sto ljudi ostao je ispred zgrade SKC-a u Resavskoj, a iako je bilo i vise kola hitne pomoci, nije primeceno da je bilo ko odvezen. SKC je uoci nastupa Exploited bio prepun, a prema oceni mnogih, bilo je vise ljudi nego sto je uobicajen broj prodatih karata. Exploited su gostovali u Beogradu u okviru svetske turneje “25 Years of Anarchy and Chaos” (25 godina anarhije i haosa), koju su poceli u oktobru u Nemackoj. Exploited ce sutra nastupiti i u klubu Boogaloo u Zagrebu. Zacetnici drugog talasa panka, koji su bili zabranjivani u Holandiji, proterivani suzavcem nemackih policajaca, hapseni u Spaniji.., posle Beograda i Zagreba nastavice turneju povodom cetvrt veka postojanja u Nemackoj, Italiji, Spaniji i Francuskoj. Osnovani u Edinburgu, Exploited su jedan od britanskih bendova sa najizrazenijim politickim stavom protiv autoriitarizma. Posebno ostar kriticki stav imali su za vreme vladavine Margaret Tacer u Britaniji i Ronalda Regana u SAD. Lider benda i pevac Wattie Bunchan vise puta je od kraja 70-ih menjao postavu grupe, koja je godinama unazad smanjila svoje aktivnosti, a osmi studijski album “***** The System” objavila je 2002. godine, sa pesmama kao sto su “Never Sell Out” i “Chaos Is My Life”, nista manje brutalnih od legendarnih radova iz 80-ih. Njihov debi album “Punk's Not Dead” (Secret label) bio je 1981. na prvom mestu liste nezavisnih izdanja, a zahvaljujuci prodaji u vise od 150.000 primeraka, dostigao je 20. mesto na nacionalnim listama. Iako ga ne smatraju svojom najboljom plocom, clanovi grupe iskoristili su “eksploziju anarhije” u Londonu pocetkom 80-ih, nastupajuci na turneji “Apocalypse Now” sa Discharge. Njihov rasprodati koncert u Londonu (Lyceum Ballroom) dogodio se samo dan nakon nereda na Brikstonu 1981. Te godine nasli su se na listama singlova sa “Dead Cities”, odrzavsi i jedan od “najsilnijih” nastupa u “Top Of The Pops”, iako su zbog ucesca u toj emisiji dobili i zestoke kritike fanova. Svoj klasik album “Troops Of Tomorrow” objavili su 1982. godine, a dospeo je na 17. mesto na listama, dozivevsi kasnije obradu Slayera na saundtreku za “Judgement Night”. Prema navodima pojedinih kriticara, bez Exploited, Disharge i GBH, ne bi bilo tres metala, a time ni grupa Metallica, Slayer ili Slipknot. Veliki uticaj tih pank bendova bio je i na grupe Queens Of The Stone Age), Nirvana i Massive Attack. Sredinom 90-ih su se njihove pesme, koje su snimili Slayer i Ice-T, nasle na saundtreku “Judgment Night”, a 1994. objavili su i album “Live in Japan” i 1996. “Beat the Bastards”. Exploited su gostovali u Beogradu u oganizaciji “Sismis” produkcije (Shishmish Production). Cena ulaznice za koncert u SKC-u na dan koncerta bila je 1.500. SEEcult

- 06:45 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -