29.11.2005., utorak
Zdravo Aleksandre Tijanicu!...Dobardan tugo
BIO ZUR KOD JELE, MORA MALO DA SE & FIZICKI KOMUNIZZIRA?Jebiga, kasno je, ali mi je zur kod Jele pomogao da sa nekolikim ljudima porazgovorim, te sam na povratku shvatio, setuckajuci pustim trotoarima, & cekajuci da me mlatne neki nadrkani maloletnik, shvatio sam u trenu - koja je kljucna razlika izmedju Matijinog & Tijasnicevog govora!? Matori se morao da govori"ezopovskim jezikom", jer - "jebiga, ziveli smo ipak u nekakvoj diktaturi...mekoj, ali diktaturi. Idealno bunjiste za muze & ovnove? Posebno opozicione... Kod Tita nije bilo Gulaga za ljude iz kulture, ali su bile “drzavne sinekure”, malecki poslici van javnosti...tek da se prezivi, do sledeceg deljenja... Tako da je na celom “istoku” cvetala kulura punih jedara metafore, ketmana, igara identiteta....Istina je uvek imala drugo lice...Tako da smo vremenom izgubili kontakt sa Stvarnoscu. Sa Istinom. Jer smo, hvala bogu, svakih malo imali nekave “zvanicne istine”...Pa nam je istine bio pun K. Dakle, da kazem kratko: Matija nam nije govorio istinu! & tako radi & danas, po navici...Jer je zapamtio "da mora govoriti nesto sto na istinu ne lici, a da bi Mi tu poruku posle, u malom konspirativnom krugu desifrovali... Eeeeh, kako su bila zelena polj “djavolskog posla sa sifrovanjem” No, to se potom pretvaralo u beskrajna rasomonska preklapanja “experata” za desifrovanje... Nasa je proslost “SIFRA” koju cak ni jedna “enigma” nece nikada desifrovati... Titovo vreme je bilo: carstvo0drugarstvo poezije, metafore, fantastike, raznih ala, & medijala....Vreme “Oooozbiljne subverzije” !!!! Sve je bilo “strogo pov.” - uz “standardni, brzi mig okom”. Dok ( ovo ce biti mnogo krace! ) dok je Tijanic dete “postkomunizma”, dete, Bas Veeeliko Dete koje pripada prvoj generaciji onih koji GOVORE ISTINU! Dakle, to su ti, koji "GOVORE ISTINU, SAMO ISTINU, & NISTA OSIM ISTINE" !!! Nestala je potreba za poetikom, literaturom, ljudi su bili GLADNI STVARNOSTI. Dakle, Tijanic je Matija koji govori istinu. & dok & dalje, trpko slusamo Matijine beside ( po sahranama, & skupovima otsutnih staraca ), koje su kao neki tik, ostao nam iz detinstva, npr. - "cuclanje prsta, uz majcin umirujuci glas, dok nam pevusi uspavanku...", dok jos ponekakvoj anahronoj inerciji, “Jedan Milo” dodeljuje Matiji nekakvo “priznaje”, dotle Glasno Tijanicevo Govorenje Istinitog ( GTG-i ) “vredja usi” onih koji se “brinu o nama” - Jer Ono Sto Tijanic Govori, To Srbija Misli... ( sorry, statistika je nauka... ) A TO BOOOLI. Kao & cinjenica da cemo umreti... Eto, koji je problem sa Sasom... A sa Beckovicem cemo lako - njegova je poezija kao “titova stafeta”....lepa, ali je nema vise, kao sto nema “mladosti koja je prosla”... Nikako nam / vam ne ide u glavu da smo bili srecni, masuci malim sarenim zastavicama “aktuelnog nestvrstanog gosta....” ??? Aaaa? Dakle:zbogom Matija, zbogom mladosti, oooo mlaadosti, mooojaaaa, aaaaaaaaa, aaaaaa.........Zdravo Aleksandre Tijanicu! Dobardan tugo. Dr Agan SEEcult |
- 08:45 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
________________________
________________________
Idi na vrh strane >>
|
v Dnevnik.hr |
