***
Dugački crni hodnik, visoki, zastrašujuće visoki strop.Sa svake strane hodnika po dva udubljenja sa vratima.Pored prvih vrata polica sa telefonom, crnim telefonom.Zna ona, taj telefon vječna je tema njenih noćnih mora.Poslije kojih se budi u mokrom krevetu.
I opet galama.Zna da ne smije uhvatiti kvaku vrata, a još manje ući.Ovako viri kroz ključanicu, gleda po ne zna koji put istu stvar.Otac sjedi na kauču, majka stoji ispred njiega, viče, urla, čupa ga za kosu...Zna i to da će poslije toga majka i nju udarati.I na nju vikati.Ni ne razmišlja zašto, ne postavlja takva pitanja.Ta tek su joj nepune četiri godine.
Trese se, a nije joj hladno.Što se više pokušava smiriti, to joj je gore.Brada podrhtava, ali ne osjeća strah.Nema ni zašto, jer sve ovo sasvim je normalan tijek svakog drugog, trećeg dana u njenoj obitelji.
***
Vjenčanje.Majka i otac se žene.Nju su stavili za mali stolčić, natrpali su joj tanjur crnim rižotom.Ne znaju koliko je htjela ići s njima, no ostala je s tetom Klarom.Teta Klara uvijek spašava stvar.U glavnom je preko, u drugom dijelu stana, kod none, pomaže joj kuhati, prati i peglati, spremati večere za prijatelje, na koje otac, majka i Ona nikad nisu pozvani.Nona zvoni malim zlatnim zvončićem kada treba Klaru.I uvijek sjedi sa jedne strane stola, a nono sa druge.
***
Vodene kozice užasna su stvar.Pogotovo kad se dobiju dok je mala beba u kući.Ona je dobila seku.I kozice.Majka je bila strašno ljuta, vikala je da je bole prsa, da ne može hraniti seku.Vikala je i na Nju jer je dobila kozice.Teta Klara opet je spasila stvar i odvela Nju u svoje selo.A na selu je bilo prekrasno.Igrala se, svi su joj tepali, voljeli su je.Dok se vraćala kući u trbuhu joj je bilo mučno.
***
Došla je još jedna teta.Kod Nje.Majka ju je dovela da čuva djecu dok su ona i otac na poslu.Teta je dobra, i ona se boji.Ne zna skuhati ručak, ali to i onako otac radi.Majka i na nju viče, teta često plače.
Majka opet viče na oca.Opet je pio.Zna Ona da je tata pio jer ga je vidjela u dućanu za šankom dok se šetala sa tetom.I onda joj je odmah bilo mučno u trbuhu, jer će tata opet smrditi na ono žuto u maloj čašici.A onda je majka strašno ljuta, viče i tuče.I njega i Nju.I viče na tetu, o teta onda uzme seku i Nju i onda idu u park.Ona se opet trese.
***
U vrtiću rade lijepe stvari od gline.Od prave gline.Ima je puno, tamo, iza onih zaključanih vrata, gdje djeca ne smiju ulaziti.Ne daju tete.Ima još svašta unutra, igračaka, svega...
Rade vazice za 8.mart, za Majčin dan.I uče pjesmice.Ona je napravila malu vazicu, obojila ju je u zeleno.Kad se osušila, napisala je svoje ime sa donje strane.Da se zna da je to za majku.Možda će biti dobre volje.Tete su omotale vazicu u prozirni šuškavi papir i zavezale vrpcu.Ide kući poslije vrtića i opet joj je mučno u trbuhu.
Vazica je stajala na stolu.Majka je došla s posla, opet ljuta, opet ju je netko naljutio.Pogledala je vazicu, rekla "lijepo" i spremila je u vitrinu.
***
Ide na kupanje.Nono je išao na barku, ali majka ne da da Ona ide s njim.Ma velika je Ona, može sama.Ima sendvić od paštete i breskvu i ručnik.Ispod crkvice je najbolje mjesto za kupanje.
Ulazi u more i pokušava zaplivati, ali ne ide.I onda je našla sistem.Uđe u more skroz do vrata, okrene se prema obali i zapliva.Pa tako opet.I opet i opet.Najljepše joj je kad podigne noge prema površini, pa na tren osjeti onu lakoću u tijelu.
Odjednom trči neka žena."Mala, izlazi van!!Dijete, utopit ćeš se!!Pa koliko imaš godina??"."Sad ću šest, ići ću u školu.." odgovara Ona."A gdje ti je mama?Tata?", pita žena."Pa rade, ali teta je kući, čuva seku.."."Dobro, odi ti sa nama tamo u plićak, tamo ti je bolje".
***
Svaki dan u vrtiću išli su u šetnju.Kad bi se vratili iz šetnje, već je bilo vrijeme za ići kući.Verica je obično usput odlazila doma, jer je stanovala blizu vrtića.Pa zašto ne bi i Ona s njom malo išla.Bile su zadnje u redu, Verica je rekla "Doviđenja, teta.", a Ona je krenula s njom.Igrale su se svega i svačega.Onda je došla Veričina mama, uhvatila se za glavu i poslala Nju kući.
Baš kad je bila na pola puta, ugledala je majku, tetu iz vrtića, oca i jednog barbu.Čim je vidjela majčino lice, zabolio ju je trbuh, oznojili se joj se ruke, a usta su joj se počela tresti.A nije bilo hladno.Dobila je batina doma.
Drugi dan, teta u vrtiću rekla joj je da za kaznu neće recitirati na priredbi.Da neće biti visibaba.Bila je tužna, najprije je plakala i molila, onda je stavila palac u usta kao i obično.Onda se i zainatila i nije htjela jesti.Teta ju je poslala u garderobu, za kaznu.
Obukla je svoj kockasti crveno-crni kaputić, bijele cipelice na vezanje, uzela svoju roza plastičnu košaricu za marendu i otišla.
Na putu do kuće, baš kad je prelazila cestu, zazvao ju je otac.Znala je ona da je uvijek u dućanu za šankom, ali nije se nadala.On ju je vidio, uzeo za ruku, malo vikao i vratio u vrtić.
Teta je ipak bila dobra, pa je rekla ako Ona bude jako dobra da će biti visibaba.
***
Već su svi bili spremni za školu u vrtiću.Jedan dan došla je Njena mama i pričala sa tetom, rekli su da je Ona pametna, da je prevelika za vrtić, da puno zna, i da može ići u školu iako joj nije još ni šesta.Morati će ići na drugo mjesto na testiranje, jer je kod njih već prošlo.Znači, ni u vrtiću me ne vole, mislila je.
Na testiranju su je pitali koliko ima godina, koje kovanice zna, do koliko zna brojati i neka zaveže špigetu teti na prstu.
***
Bilo joj je dosadno.Nikoga nije bilo kod kuće.Mislila je, ako opere stepenice, da će biti sretne i nona i Majka.Neće se morati mučiti, a Nju će pohvaliti.Uzela je kantu vode, krpu, onako kako to teta Klara radi, metlu i prala stepenice.Malo je bilo premokro.Došla je nona, hvatala se za glavu, vikala tako da je i susjeda izašla vidjeti što se dešava.Molila je nonu da je ne kaže mami, ali nona je bila nemilosrdna."Bog će te kaznit!"vikala je "a, vidjet ćeš ti kad ti mama dođe, bit će svašta!"
Zna Ona što ide kad Majka dođe s posla.Ako joj i nona kaže šta je napravila, bit će još i gore.Najbolje je pobjeći dok još nema nikoga.Ide u park.Potiho je otvorila kućna vrata, još tiše ih zatvorila i otrčala.Stepenice su se osušile, baš dobro, jer Majka neće vidjeti što je bilo.Još kad i nona ne bi ništa rekla...
Ščučurila se pod svoje drvo za hrabrost i čekala.Imala je osjećaj da se ne smije pomaknuti, jer će je netko vidjeti.Na trenutak bi otplovila u neki drugi svijet, ali bi je mučnina u trbuhu i drhtavica brzo vratile u stvarnost.
Nakon nekog vremena čula je tatu kako je zove.Nije mu se htjela javiti.Vidjela ga je kako hoda i viče, ali se pravila da je nema.Da je bar uopće nema kad već nije dobra i kad se stalno ljute na nju.Da bar netko dođe i uzme je da više nikad Majka ne viče na nju, da je ne tuku ni ona ni Otac, da ne ispadne svaki put da je sve krivo napravila.Da se konačno prestane tresti, kao ono navečer u krevetu, kad se majka i otac svađaju.I da joj više nikad ne bude zlo u trbuhu.
