|
Ako mislite da je meni lako s mojim ministrima, e onda se varate. Oni su prilično obrazovani, što se na prvi «Mirogojček» ne primjećuje, ali što je «Mirogojčeka» više, to njihovo znanje dolazi više do izražaja. Da je tomu tako neka ilustrira ova priča iz moje knjige «FILOZOFIJA REPUBLIKE PEŠČENICE».
Pričalo se da je gospodin Peša bio svojedobno veoma iznenađen, kad mu je CIA dostavila satelitske snimke na kojima se lijepo vidi da su Tarzan i Ševa sudjelovali u onom lažiranju izbora u Poljskoj.
Na jednoj se snimci također lijepo vidi da Peščenica nema crkve, a dolje u kutu može se prepoznati i penzioner Joža kako krade drva.
Rezultat posjeta naših dečki s Peščenice Poljskoj znamo, Lech Walesa popušil je i komunisti su pobijedili. No, ne znamo to da sam ja pripremao Tarzana i Ševu za Poljsku.
Pripremao sam ih u auto-praonici kod Hampija, preko puta Zagrebačke pekare «Klara», koja ima kafić u kojem se jeftino cuga.
Prvo sam Ševi, Tarzanu i ostalima postavio osnovno pitanje: «Tko je Karl Marx?»
Ševa i Tarzan pogledali su me čudno. Tarzan je laktom gurnuo Ševu govoreći: «Reci ti tom posrancu!»
Ševa se malo nećkao, a onda se okrenuo prema meni i počeo: »Karl Marx potječe iz slobodoumne pravničke obitelji. Rođen je 1818. u Trieru, u Rajnskoj pokrajini koja je najdublje osjetila duh francuske revolucije. Studirao je pravo, povijest i filozofiju. Pismo ocu, upućeno iz Berlina 1837., svjedoči o širenju njegovih interesa, ozbiljnosti studija i nastojanja. U Berlinu, Marx se bio pridružio Bauerovu mladohegelovskom tzv. 'Doktor-klubu', pa je u duhu samosvijesti i slobode napisao i 1841. obranio doktorsku disertaciju s temom 'Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode'.»
«Bravo!», zavikali smo svi, a Tarzan već pomalo «ubijen» Ševinim znanjem i pivicima, podigne čašu i zaurla:
«Nazdravimo Kolakovskom koji kaže 'svijet je poklon koji se ne može primiti samo upola'.»
«Tako je, tako je», zavikali smo oduševljeno i runde su krenule.
«A znaš li ti, Malnare, što je komunizam?», zavikao je opet Tarzan.
'Ne znam, ja sam bogat», odgovorio sam.
«Reci mu, Ševa», dodao je.
Ševa je već «ubjenim» pogledom odmjeravao moju lozu. Tarzanov glas trgnuo ga je iz razmišljanja kako da je se domogne. Odjednom se sjetio. Okrenuo se prema nama i rekao: «Komunizam je pozitivno ukidanje privatnog vlasništva.»
Rekavši to, drmnuo je moju lozu.
Svi su zapljeskali osim mene.
«A ti, posranac», okrenuo se prema meni, «ako ne razumiješ zašto si izgubio lozu, pročitaj Marxov predgovor za 'Prilog kritici političke ekonomije'.»
«Ne, ja sam pročitao Hegela, pa ću odsad svoje loze piti daleko od tebe, majmune jedan», odgovorio sam ljutito.
«Kako to misliš?», zabrinuto će Ševa.
«Hegelova filozofija kaže da najviši oblik apsolutnog duha uvijek završava u pijanstvu.»
«Ideja, kaže Hegel, poznaje samu sebe i opravdava svoj logički put», dodao sam.
«I kakve to veze ima sa mnom?", i dalje zabrinut upita Ševa.
Okrenuo sam se prema njemu i snažnim glasom, da i ostali čuju, rekao: «Ti si, Ševa, kao svaki dobar marksist, imao namjeru da se dočepaš moje loze.»
«Istina», zavikali su svi.
Ja sam nastavio: «Za to ti je bila potrebna ideja o kojoj je govorio Hegel!»
«Tako je!», zaurlao je Tarzan.
«Ideja je Bog», veselo će Ševa.
«Da, i zato si ti veliki vjernik», završio sam.
|