priča mi frendica kako je jučer prolazila pored svoje stare škole i kao sva ponosna odlučila svom četverogodišnjem djetetu pokazati skolu i kak je tamo mama išla i kako je tamo super. ostala je šokirana prizorima koje je vidjela/čula.
profesoricu engleskog koja je 5 puta pokušala, bezuspješno ušutkati neki 3a. na kraju je navinula lekciju preko neke linije ili nečeg sličnog na najglasnije pa je tako nadglasala djecu. koja su i dalje nastavila pričati.
tri hahara u 5, 6, 7 razredu kako se deru na profesora ispred škole.
dreka, cika i vriska.
u moje vrijeme, koje i nije bilo tako davno, to se buka se mogla čuti samo za vrijeme odmora. k vragu, pa ko bubice smo sjedli pod nastavom i nije nam padalo napamet da se deremo na profesore a kome bi palo na pamet da se nastavi drati na satu kada je učitelj/profesor ušao u razred.
i? jesmo li mi to bili toliko bolje odgojeni? da li su nam profesori bili kvalitetniji. ili nam je školski sustav (od vrtića pa na dalje) stvarno otišao kvragu? mene u stvari ne zanima čak ni tko je kriv. mame, tate, učitelji, ministri. mene zanima kaj će biti s tom djecom. pa oni samo svojom vlastitom voljom i željom, a ne nikavim sustavima vrijednosti koje bi im eventualno mogao usaditi neki roditelj/učitelj/profesor, mogu nešto u životu naučiti, postići i slično. nije li to malo pre veliki zadatak za vašeg šesto godišnjaka? ne očekujemo li svi previše od te djece?
jedna ne mama, ne učiteljica i ne profesorica, ovako sa strane
profesoricu engleskog koja je 5 puta pokušala, bezuspješno ušutkati neki 3a. na kraju je navinula lekciju preko neke linije ili nečeg sličnog na najglasnije pa je tako nadglasala djecu. koja su i dalje nastavila pričati.
tri hahara u 5, 6, 7 razredu kako se deru na profesora ispred škole.
dreka, cika i vriska.
u moje vrijeme, koje i nije bilo tako davno, to se buka se mogla čuti samo za vrijeme odmora. k vragu, pa ko bubice smo sjedli pod nastavom i nije nam padalo napamet da se deremo na profesore a kome bi palo na pamet da se nastavi drati na satu kada je učitelj/profesor ušao u razred.
i? jesmo li mi to bili toliko bolje odgojeni? da li su nam profesori bili kvalitetniji. ili nam je školski sustav (od vrtića pa na dalje) stvarno otišao kvragu? mene u stvari ne zanima čak ni tko je kriv. mame, tate, učitelji, ministri. mene zanima kaj će biti s tom djecom. pa oni samo svojom vlastitom voljom i željom, a ne nikavim sustavima vrijednosti koje bi im eventualno mogao usaditi neki roditelj/učitelj/profesor, mogu nešto u životu naučiti, postići i slično. nije li to malo pre veliki zadatak za vašeg šesto godišnjaka? ne očekujemo li svi previše od te djece?
jedna ne mama, ne učiteljica i ne profesorica, ovako sa strane
evo mene
puff, puff, kahm...uzeh perušku i odlučih pobrisati debeli sloj prašine koji se nakupio na mom blogu. moram sada kliknuti zamo dolje nigdje na odaberi kategoriju i vidjeti da li postoji kategorija "povratnički." e pa ja bi se malo vratila. bez nekog posebnog cilja i svrhe, onako, malo da pisuckam, nisam već dugo!
nije da sam se ja sada sjetila nećeg pametnog za pisati, ili da imam neku posebnu inspiraciju ali eto guštam se malo ostaviti traga na "papiru." s obzirom da nemam neku veliku potrebu ostavljati traga u vidu drugih artističkih kreacija ili ne d'o bog potomstva onda i ovaj izražaj i nije baš 100% u skaldu sa životnim uvjerenjima ali bože moj, pa ne moramo svi baš u kalupima živjeti i rasti...
biti će nekada slijedeći tjedan objavljen neki intervju koji sam morala raditi u nekim novinama, zbog posla. nadam se da ga moja mama neće ponosno spremiti pa da ga onda neki potomci obiteljaski razvlače i pričaju o pratetki i slično. doduše, i nije neki puno pametni intervju.
uopće mi je teško definirati zašto ja pišem taj neki blog i zašto on na kraju uvijek ispadne kao da se nekom obraćam a ne pišem ga onako kako mislim da ga pišem, bez cilje i svrhe. tako sam npr ovja post tri puta skoro uvrstila rpt. o tome kako je bilo na moru i što ima novoga a ako pišem "zbog sebe" onda je to u potpunosti bespotrebno navoditi kada ja vrlo dobro znam da sam bila na mljetu i korčuli i da sam se baš divno odmorila. i znam i da sam otkaz u firmi dala i zašto. i sve ostalo znam pa onda ne moram ni pisati zar ne
nije da sam se ja sada sjetila nećeg pametnog za pisati, ili da imam neku posebnu inspiraciju ali eto guštam se malo ostaviti traga na "papiru." s obzirom da nemam neku veliku potrebu ostavljati traga u vidu drugih artističkih kreacija ili ne d'o bog potomstva onda i ovaj izražaj i nije baš 100% u skaldu sa životnim uvjerenjima ali bože moj, pa ne moramo svi baš u kalupima živjeti i rasti...
biti će nekada slijedeći tjedan objavljen neki intervju koji sam morala raditi u nekim novinama, zbog posla. nadam se da ga moja mama neće ponosno spremiti pa da ga onda neki potomci obiteljaski razvlače i pričaju o pratetki i slično. doduše, i nije neki puno pametni intervju.
uopće mi je teško definirati zašto ja pišem taj neki blog i zašto on na kraju uvijek ispadne kao da se nekom obraćam a ne pišem ga onako kako mislim da ga pišem, bez cilje i svrhe. tako sam npr ovja post tri puta skoro uvrstila rpt. o tome kako je bilo na moru i što ima novoga a ako pišem "zbog sebe" onda je to u potpunosti bespotrebno navoditi kada ja vrlo dobro znam da sam bila na mljetu i korčuli i da sam se baš divno odmorila. i znam i da sam otkaz u firmi dala i zašto. i sve ostalo znam pa onda ne moram ni pisati zar ne
