...
ne znam uopche od kuda da krenem. prvo sam valjda prenerazila sveopche puchanstvo ovdje prisutno u uredu kada sam rekla da idem sama obaviti to kaj moram. pa to je samo tamo preko puta! mislim praktichki kroz prozor vidim zgradu. how hard can it be? a i bila sam proshle godine.
okej, krenula. ukrcala se na brodich...to je proslo bezbolno. ak nish drugo bar je kisha prestala padati. onda sam se iskrcala...e a onda su nastali problemi. naime na tom dijelu HK islanda ne hoda se po cesti, nego po nekim nadhodnicima i podhodnicima i ostalim chudima. ja sam ne odluchila za verziju lebdim u zraku. fiksirala sam zgradu koja je bila kojih 500tinjak metara ispred mene i krenula. i nakon 15-20 minuta ne doshla nikud! blagi uzhas. stalno ko ja gledam u tu zgradu al nikak doch do nje! okej priznajem doshla sam ja do neke zgrade za koju sam prvo mislila da je MUP, ali nekaj sam krivo zapamtila! pa sam doshla i do neke druge. i do treche. okej, okej bitna je volja i to da sam ipak uspjela na kraju! bila sam bar u dobrom kvartu!
inache chanizi su vrlo efikasan narod. i formalni. da nisu mislim da bi sve oshlo u kujac. naime kod njih sve ide po proceduri. nema mjesta za improvizaciju. i vrlo su birokratski narod. npr. za ono kaj bi u normalnom svijetu chovjek trebao popuniti 1 formular, u hrvata bi popunio 2 i 20kn biljega a u chajni 5, i josh dobijesh 10 stranica sa uputama kako popuniti iste, te upute kako chitati upute....
ali organizirani su brate, samo tako. tako za svaki shalter imaju ono chudo s brojevima (chak ti i okvirno izrachuna kolko vremena morash chekat), i pored svakog chuda s brojevima bar jedan chajnamen da ti stisne gumb (u bijelim rukavicama naravno). e ljudi dragi tak se regulira nezaposlenost.
dobrom stiso gumb, dao mi dva papira (jer moram na dva shaltera) na jednom sam trecha po redu a na drugom ak sam dobro oduzela ispred mene 87 chovjeka. predvidjeno vrijeme chekanja-38 minuta. o.k. odem ja na onaj shalter di sam trecha. al mi frajer nakon nekoliko minuta natezanja oko sporazumjevanja objasni da prvo moram tam di sam 87-a, pa tek onda k njemu. joj, dobro.
chekala dochekala. doshla na red. gospodin u uniformi, antipatichnog izgleda uzeo mojih 5 formulara i sve prochitao i stavio chvrchku pored apsolutno svakog reda! sva srecha pa sam izgleda dosta talentirana za popunjavanje formulara i stvarno sam sve popunila! jeeeee. a kad je on stavio chvrchke uzeo papire, stavio ih u neki box i reko nekaj i mahnuo mi rukom. pas mater 40 minuta chekanja za predat papire.
sad trebam josh na onaj drugi shalter. je, al nemresh sam tak. treba opet uzet broj. i gle chuda. svih onih 87 likova je opet ispred mene! glavno da mi je mulac u rukavicama dao odmah oba dva broja na pochetku. mrzim birokraciju. i gle chuda, tu sam morala chekati "samo" 50 minuta. a na kaj che tu chvrchke stavljati kad mi nisu dali nego neki mali zhuti papirich na kineskom sa 5 brojeva...
no bilo kako bilo, tu sam samo trebala platiti i onda se uputiti doma. ajde bar sam do doma znala dochi (cijeli put natrag je trajao 10 minuta ukljuchujuchi jedno krivo skretanje, nisam dobro mrvice bacala)

P.S. sad sam skuzhila da sam stavila krivu sliku uz gornji post. evo tu je isti kadar, samo danas, ono gore je kak to izgleda kad je lijepo (inache pogled mi je to iz ureda)