mala morska vila

dalmatinska elegija ( stjepan benzon)

Dalmatinska elegija

I ova mala kala u suncu, cviću sva,
kontrade skalinade, di šetat san se zna
i ti fumari stari iz koji dima ni,
i naše none bone ča volimo ji svi...

To nestaje sve daje, sve to ča srce zna,
drugare tražim stare, al furešt sad sam ja.
ni Duje, Dane Frane da dojdedu na mul
kod tete Marijete da popijedu žmul.


Te škure balature ča stididu se sad,
ferali ča su sjali kad mrak bi pa na grad.
portuni i kancuni di čeka san je ja,
šentade serenade, noć puna pisme sva...

To nestaje sve daje, sve to ča srce zna,
drugare tražim stare, al furešt sad sam ja.
ni Duje, Dane Frane da dojdedu na mul
kod tete Marijete da popijedu žmul.

Sve nestaje sve daje u dragom gradu tom,
sve nestaje, al' traje ta bol u srcu mom.