Kraj prve "veze"
|
Danas umorna ko pas, u jednom trenu nisam znala dali mi se vrti u glavi ili pod nogama, ili oboje... Spasila me čokolada i prežderavanje sendičem od mortadele (inače fuuuuj) i krumpir salate u 20:45...jako dobro, jako pohvalno...jel... Imam i zalihu neke tamo čokolade u obliku Sv. Nikole, sad kad se na to bacim...njam... Danas sam službeno odlučila reći Berniju auf Wiedersehen... Ipak se čini da su moja inzistiranja i strahovi da se ne udaljimo jedno od drugog u protekla 3 tjedna koliko je prošlo od kad je otišao, urodila plodom. Kažu ljudi daleko od očiju, daleko od srca, a ja mislim da, pogotovo kada u 3 tjedna vaše druženje izgleda otprilike ovako... Chi: Haj dušo, kako si? Hoćemo li se čuti uskoro ovih dana? B: Meni je sve scheisse Chi, ja ću se ubiti. Chi: Nemoj ljubavi, tvoj zivot je pre vrijedan za to... Prođe 3h. Chi: Berni dragi, molim te javi mi se, nemoj da se bojim. Prođe 2h. Chi: Nemam više kn na mobu, pa bih zato bar voljela da mi na pišeš kako si, što se događa s tobom, bojim se pomalo... Prođe 1h. Chi: Berni? Prođe 5h. B: Nisam dobro Chi, sve je sranje. Samo mi obećaj jedno, da me nećeš zaboraviti kada odem iz života. Chi: Obećat ću ti ako ti meni obećaš da mi nećeš slomiti srce i otić iz života. Nemoj ljubavi, molim te nazovi me da porazgovaramo. Chi:..... Chi:.... B: Ubit ću se. Chi:.... Chi:... Chi:... Bla. Naravno da to nije bilo baš tako jednostavno, ali svodi se na isto, kada nekome toliko pružaš, moliš, kumiš, sipaš komplimente koje neznaš ni sama gdje pronalaziš, već više od jada neznaš što da kažeš i slično. I onda nakon 2 tjedna, i niti jednog pozitivnog smsa, nakon tu i tamo kojeg maila, uslijedi poziv, poziv koji traje 20min, samo zato što ti moliš da toliko dugo ostane na telefonu... Ne volim ga, ne mogu ga voljeti kada ga ne poznajem, ne volim ono što poznajem, nemogu ja to više...nemogu. Rekao je da mu dam vremena da se sredi, i na kraju došao jučer prvi put u ova 3 tjedna na chat, i kada mu se nisam javila na sms da nemogu doći, onda je u 23h i nazvao da vidi jer sve ok, jer mu je bilo čudno kako ja to ne posuđujem sms od svih drugih samo da mu se javim...e pa nisam htjela, a imala sam od koga... I onda, mislim si kriva sam si sama, molila sam ga da shvati moje želje i moje potrebe, ne trebam ga da mi se javlja svaki čas i posvećuje mi pažnju, ali kada napiše da se nada da ću mu oprostiti kada ode iz života i da ću ga se uvijek sjećati...to je prokleta ucjena! Ne želim vezu od koje ništa ne dobiva osim suza dugo u noć, a nisam kriva, nisam ništa kriva, dajem sve najbolje od sebe, i toliko me frustracija pojela da ga moje srce ne može voljeti više... Mogu mu, i dalje ću mu biti podrška kad god bude trebao to, ali emocije više za njega ne postoje, i to mu mislim reći večeras...moje su posljednji trzaji koje sam mu napisala u mailu neki dan i rekla u telefonskom razgovoru, ipak došli prekasno. Žao mi je dušo, ono što si imao si vrlo brzo i izgubio... Možda sam bitch, možda sam odvratna, ali molitve koje još uvijek imam za njega nikada neće prestati, ali ovog puta nisu pomješane s mojim suzama...želim mu sve najbolje, ali tek sada, tek nakon točno 3 tjedna od kada je otišao, tek sam sada sigurna da ucjene "Ti si jedina koja me sluša, još se držim za tvoju ruku dok mogu." ne pale više. Neznam jesam li ga počela voljeti iz one čiste glupe ženske iluzije da ću ga spasiti, i dali sam ga počala voljeti iz one čiste Chi iluzije da je jedini koji me hoće... Svejedni su mi sada motivi zašto sam ušla u to, i svejedne su mi misli da će mu još gore biti kada mu kažem da neću više...neznam hoće li mu gore biti, ali ipak znam da sam probala, i nije išlo... Sjećate li se Onoga Čije Se Ime Ovdje Više Ne Spominje, e pa on mi je davao više povratnih informacija makar je bio đubre, i baš zbog glupih odnosa s njim probala sam s ovim drugačije...ali ipak mislim da moje iluzije da ću ga spasiti nisu zaslužile tolike suze... Možda ću jednom kad budem stajala pred licem Boga, posramljeno stajati, ali On zna da je moja savjest čista... ****UpDate****  |
