Završena story
|
Kao prvo očekujem da budete jako ponosni na Chi :-) Kad je Chi poslala onom dečku poruku, onda su se malo dopisivali taj dan, ali je dečko već drugi dan pozvao Chi na kavu :-) Bila je Chi jako uzbuđena zbog toga, neznam u biti tko je bio uzbuđeniji, Chi ili njezina frendica...koja je odmah išla planirati kaj će Chi obući, kako će se našminkati, pa onda "Kako ćeš imat kosu?"...gle nemojte da vam to bude smiješno, ovo je za Chi bio poseban događaj, jer se eto prvi put dogodilo da Chi netko zove na "kavu"... Naravno da je moj život posložen po crti i da Chi nije mogla odmah taj dan ići na kavu jer je imala neki sastanak i tak...pa se to sve odgodilo na jedan dan kasnije, a moja mi je frendica pomogla da podignemo razinu stresa... Morala sam probati sve moguće majice i suknje iz njezinog ormara, kopčala mi je neke remene oko struka...osjećah se ko neugledana djevojka koju će dobra vila sredit za spoj...kaj je to meni sve smiješno bilo :-) Slijedeći dan sam taman prije dogovorene kave upadatala drugu frendicu o "festivalu" koji će se dogodit otprilike za 1h :-) Što je bilo još više nabrijano uzbuđenjem jer se radi o slavnom bratiću iste koje je očito bio (njezinim riječima) ko napeta puška ove 3 godine od kad sam ja zabrljala s tim glupim odzivima na kavu...(ima o tome neki post...davno) S obzirom na okolnosti bila sam kulerski raspoložena :-) Skoro sam svisnula u nesvjest kada je zvonio mob u vrijeme kada me jučer zvao...(dragi kolega, doživjela sam predinfarktno stanje zbog tvog upita za neki tamo broj telefona) Ali sms za 15min je spasio stvar I dogovor je pao...pola 6...stigla sam još kući presvući se u tu odjeću koju je ovom prilikom složila moja Ane...I bila sam vam pravi komad! E fakat sam si bila slatka...(ne uopće nisam umišljena, savršena sam) A kava... Bilo je okejić... Dečko je okejić... Solidno provedenih sat vremena, čak i bolje nego sam se bojala... Bila sam jako uzbuđena zbog toga, možda zato što sam žalila što se to nije dogodilo još prije 3 godine, hm, ko zna, da se tada dogodilo, možda bi od nas nešto i bilo... Nemam osjećaj da će mi se opet javiti, ali to možda ima veze samo s mojom željom da mi se javi, koja je onako na okejić nivou, možemo na kavu, kao frendovi, ali ništa više, dečko je sasvim solidan, miran je i dobrica je, ali eto sve teme koje mogosmo prijeći riješili smo u 1h razgovora... Uzimam u obzir da je bila možda napeta situacija pa je malo eto štekalo, ali Chi je spašavala stvar, blažen moj dar baljezganja bez razloga :-) Osjećam se totalno zadovoljno ovim događajem...zbog: 1. Za Chi ipak ima nade 2. Ebate kak sam ja zgodna kad hoću bit 3. Još imam i sposobnost ubijanja neugodne tišine 4. Nema više onih kajanja što sam dečka odbila prije 3 godine 5. Ovo je bila prilika da se malo bolje upoznamo, i tako sam ju i gledala, upoznala sam dečka malo bolje, nema više neke mističnosti u zraku 6. I nije neki bauk, a ni oduševljenje ići na "kavu" s nekim tipom... Hehe, volim kad se neke stvari riješe same od sebe, volim kada imam osjećaj mira, volim kada sam zadovoljna, volim kada nisam razočarana, volim kada mi je svejedno, i volim kada mogu birati... Four Volim kada shvatim da ima još nade da mi kriteriji ostanu na nivou...a moji kriteriji su...volim kada mogu nasmijati ljude, volim kada mi je zabavno, ne volim razgovore samo radi reda, a ovaj je pomalo takav bio... dobar si dečko, ali nisi za mene, napravio si veliku inicijativu pozvavši me ponovno na kavu, ali, žao mi je što postoji taj ali...voljela bih da mogu vidjeti osmjeh na tvom licu, a da sam ga ja skrivila... Sada kad gledam unatrag, skrivila sam ga na mnogim licima, prijatelja, pa i na licima onih koji su me bar jednom zagrlili...meni treba to, neki špreher koji će se između ostalog odvaliti na neku moju foru... Eto...jedna priča je završena, kratko je trajala ali je ostavila nešto savršeno...moje shvaćanje onoga što ja želim i trebam, onoga što primam i dajem... E sada bih se htjela ljubiti, ali neznam s kim...ili hm, znam, ali nesmijem reć :-) |
