Na kavi s prijateljicom

Jednom mi je prijatelj (poznati glumac u bivšoj državi) rekao da pokraj svakog čovjeka jedanput u životu prođe zlatna kočija, rijetkima dvaput, i ako ne uskočiš u nju živiš dalje krećući se po "standard-trans pruzi" (moja izvedenica za život kojim živi većina nas, ili bolje rečeno normalan život).
Pokraj mene je prošla dvaput zlatna kočija: poslovno i privatno. Nisam uskočila, jednom zbog ljubavi, drugi put iz straha. Odlučila sam se za normalan život. Nisam požalila, jer vjerujem u sudbinu, u ono "valjda je tako trebalo biti".
Je li prošla pokraj vas i jeste li je uhvatili?