Magic blue eyes
09.06.2007., subota
Cijela ekipa na okupu...
-Nicole! Zar se još nisi spremila?- počela je Norah koja se spremila već tri dana prije putovanja.
-O joj...-rekla sam. -Pa šta je tebi?! Za sat vremena krećemo, a ti se nisi ni digla iz kreveta!-počela se derat. -Pliz sis, pomogni mi i nemoj se derat toliko da te mama čuje.-zamolila sam ju. Na brzaka sam se spakirala, spremila Death u kavez, obukla se i spustila se dole na doručak. -Nicole, jesi li sigurno sve uzela?-pitala me mama. -Da, jesam.- -Nemoj da bude kao prošle godine kada si zaboravila skoro pola knjiga.- -Mama ja to nisam zaboravila, već sam ostavila doma.- -Pa sam ti ja morala sve knjige slat po osam sova.- -Sorry, mam. Kad imaš kćer poput mene.- -A zašto Norah nije takva, poput tebe?- -Premalo se družimo.- -Kako? Pa stalno ste zajedno.- -Mama, budi sretna da ne utječem toliko na nju. Moramo krenut za petnaesr minuta!!!-završila sam raspravu. Kada sam ušla u sobu shvatila sam da još pola stvari nisam spremila,a mama se penjala gore da nam uzme kofere. Naravno pošizila je i morala sam do deset do jedanaest pakirat stvari. Brzo smo uzele stvari i stigle do vlaka točno dvije minute do jedanaest. Norah i ja smo sjele u odjeljak sa ostatkom društva: Omen, Gabriellom i Melody. Ali uvijek mora postojati nešto loše u dobrome pa je tu bio i Malfoy da nam uništi svu mogućnost zabave. Vlak je polako kretao,a Norah i ja smo mahal mami kroz prozor. -Cure budite dobre! Pogotovo ti Nicoloe!-viknula nam je mama. -Dobro mamice!- viknula sam tako da me svi čuju. -Napokon ću se odmoriti od vas!- -I mi od tebe, ali ne brini, možda dođemo za Božićne praznike!!- derala se Norah iz sveg glasa. Napokon se vlak udaljio dovoljno daleko od perona da više nismo mogle vidjet staru ( sada kad je nema, mogu je tako zvat). Uvalile smo se u sjedala i počele razgovarat o praznicima. Malfoy je, hvala bogu, otišao kod svojih priljepaka tako da smo mogle u miru razgovarat. Melody i Omen su bile u Francuskoj,a Gabriella, Norah i ja smo , naravno, ostale u Londonu čameći puna dva i pol mjeseca u kući. -Bok. mislim da bi se trebali presvuć u pelerine.- rekla je mutnjakuša. -A zašto ti misliš da si ti dostojna nama reći tako važnu informaciju?-pitala sam je. -Zato jer sam ja perfektica.-odgovorila mi je. -Joj, pa da. Perfekti su naravno oni koji imaju previše slobodnog vremena jer nemaju društva, zar ne?- -Ja za razliku od tebe imam prave prijatelje koji bi za mene i život dali.- -Pa, to možemo provjeriti samo na jedan način.- -A to bi bio?- -Da tebe pokušamo ubiti. Nikome ne bi nedostajala. Samo malom crvenom.- -Neću pasti na tvoju razinu Jessica.- -Ti si ispod moje razine, mutnjakušo. I da se nisi više usudila obraćati mi se sa Jessica.- -Ok, možda si malo preokrutna.-rekla je Omen. -Okrutnosti nikad dosta.-Gabriella je naravno bila na mojoj strani. -Jel netko ima eksplozivni puc-puc?-pitala je Melody.-Malo je dosadno kada nemamo kog zezat.- -Dolaze prvašići danas.-rekla je Omen sa smješkom. Sve smo shvatile na što cilja. Na našu tradiciju. Vlak se polako zaustavljao i sve smo se više približavali Hogwartsu. Hagrid je dozivao prvašiće, a Melody, Omen, Norah, Gabriella i ja smo sjele u kočije štapićima upirući u čamce pune prvašića. -Tko će prvi?- -Ja sam svake godine prva.-rekla je Melody. Naciljala je jedan čamac koji je malo zaostajao za drugima i viknula- WINGARDIUM LEVIOSA!- U tom trenutku se čamac dignuo u zrak ,okrenuo u zraku i pado u ledenu vodu. Naravno da bi spriječili da se sazna tko je to učinio Norah je viknula: -Jeste li vidjeli kolika je bila ona orijaška lignja? Čovječe nikada nisam vidjela toliku!- I naravno svi su okrenuli glave prema jezeru. Vidjeli su samo kako neki profesori umataju promrzle i mokre učenike u deke. -Mislim da je sada red na meni.-rekla je Omen i viknula-Leviocorpus!- neki dječak u čamcu je počeo lebdjeti i zatim se okrenuo u zraku i visio dok Omen opet nije viknula - Liberacorpus!- -A jadan dečko. Jesi vidjela kako se prepao?- rekla je Gabriella.- Sada sam ja na redu. Zar ne??- Također je naciljala jedan čamac koji je bio zadnji i viknula- Aguamenti.- i iz štaćića izletio mlaz vode koji je polio sve prvašiće u čamcu. -O joj. Misli da ne možemo više. McGonallica je blizu nas.- rekla sam. -Ok. Nastavit ćemo u dvorcu.-rekla je Omen. Kada smo ušle u dvorac svi prvašići su se okupili na jednom mjestu. To je bila prava prilika da se nešto napravi. Ugledala sam jednog malog, mršavog ,plavokosug dječaka i viknula sam-Tarantallegra!- počeo je plesati kao luđak rušeći pred sobom sve kipove i slike. Hvala bogu da nije bilo ni jednog profesora na vidiku. -Finite Incantatem!- viknula sam kada sam vidjela da mi se približava Grangerica. Taman kada je htijela nešto reći Gabriella je šapnula -Langlock.- i Hermionin jezik se zaljepio za njeno nepce. -Htijela si nešto reći?-pitala ju je Melody. -Finite Incantatem.- rekla je Omen te smo sve ležerno otišle u Veliku dvoranu. Nastavit će se... |
