magdalena395

Nekako se razmišljanje pretvorilo u sve osim razmišljanja. Odustala sam od teme, od strahova, od idiota koji mi oduzimaju dah suzu i vrijeme koje neumitno curi. Prebrojavam ostatak po džepovima života, nema ga puno.

Malo nas je .emti, sve manje!!

Prozračujem staru haljinu ne bi li možda do svadbe ušla u nju, iako znam da je to suludo, ipak, pokušavam.
Nije da mi se nešto ide na tu svadbu, ali mora se, red je, familija smo.
Iako nitko od njih meni nije došao ( a nje da se nije moglo) ta, dva puta sam se udavala.
Oba put, javno. Ta, svi su znali, svi su znali da smo ljubovaliiii. Svi su znali da sam njegova bila samo ja to nisam shvatila. Bla, bla, bla.

Čitam članak na dnu stare kutije, koji usput rečeno slučajno pronađoh jer se selim već mjesecima. Zanimljivo sam opisala taj jedan dan nas, vrlo zanimljivo!!!

Jedino u tom danu bilo je vrijeme nezaboravno, naime bilo je vruće kao u kotlu, a onda se sjurila kiša kao da će sve potopiti. Ohrabrena tim starim pisanijama odlučila sam...

Pisat ću, o sebi, o njemu, nama. Pisat ću o životu koji se eto, živi. Nekako mi ovaj blog nedostaje , ovdje je ipak intimnije, manje javno, manje iako se svi znamo.

Ipak... nastavljam

Lijep pozdrav do idućeg napada slova na moju osobnost.
R@Magdalena