Radio sam ono sto najvise mrzim, a to je opet se izolovao i izokrenuo bioritam opet tako da...
Imam utisak da sam sve izneverio... :(

MyCity... forum koji duboko cenim i postujem... bojim se otici sada tamo zato jer mnoge od tih osoba zasluzuju MNOGO BOLJE nego sto sam ja... sramota me je samoga sebe. ALI NECU STAJATI I PATETICNO SAZALJEVATI SAMOG SEBE NEGO SE VRATITI I BORITI! Boriti za postovanje "I will survive" (bez onog disco svetla na kraju i sa oba oka :D )

Ono sto me je najvise razocaralo u zadnje vreme je kakvi su ljudi... Da mi je neko rekao da ima takvih... bah necu da meljem mleveno meso i lupetam o onome o cemu sam vec sto puta pisao.
Pisacu o sasvim desetoj temi...

A to je ves masina

Nisam do skora imao blage koliko zene umeju biti pametnije nekada od nas muskih (ljudi nemojte me zadaviti molim vas)
Znaci nisam nikada bio neki majstor ali sve moje drugarice su cesto blenule u PC belo ali su SVE UMELE DA MI OBJASNE KAKO VES MASINA RADI jer meni su one gore nego slagalica od 1000 komada koja je sva crna... ili kada vam neko uradi format iz zajebancije. E pa ja u ves masinu blenem kooo tele u sarena vrata.
Moje dame svaka vam cast sta bi mi bez vas...
Stoga "Wax on, wax off."



Sta masina misli o meni :D

The Book


You get up from the bed in your ripped pants and old shirt.
Felling the cold morning air getting under them.
Another night you were awake.
Another night that you left your eyes open.
And another morning you feel like you are the worst trash on earth.
Just another number in the book.

Yes that is what you are.
Just another junkie.
Another young girl that got hooked on it.
You just wanted to try it.
You just wanted to see what is so good in it.
You just wanted to see what is so fun in it.
And now you hide your hands so nobody can see the scars.
Scars that will make from you another number in the book.

You walk through the hallway.
Going toward the kitchen.
And you hear them, you hear them all the way there.
And no it is not the voices in your head.
And that is only moment you wish they are.
But that is their voices arguing and yeling again.
As you realise they are also a number in the book.

You hear a crash.
Maybe they are fighting again.
You know it is about you and your grades.
You just sit there on the floor in the hallway.
You just sit there on the ground and put your face on your hands and cry.
You feel like worst junkie on the earth.
Like the worst Junkie in the book.

You go into the bathroom.
And you dont dare to look into the mirror.
You take the spoon and zippo.
And you take the shirt off.
You feel so cold as you feel needle going into you.
And suddenly all you see is darkness.
As you keep your eyes closed.

As you open them you see some half naked girl sitting on the toilet.
Police all around her.
As they put a sheet over her.
And you see a fat cop talking to them.
Pretending like he cares.
While another cop is writing some numbers in the book.



by Mad Zec

Ovo je mozda najduza pauza izmedju blogova ali se ona desila zbog mnogo razloga i mnogo stvari koje su mi se desile u medjuvremenu.

Za pocetak, pre par dana smo uspeli da odvedemo baku u dom ( tacnije ne mi nego je socijalna radnica mnogo pomogla ) ali sam se ja sa tetkom i bakom opet vozio u kolima hitne pomoci jer smo sprovodili baku u dom.
Svi kazu lepo je tamo, medicinski radnici tamo su zaista prijatni ali nikako mi nije moglo iz glave izaci da baku smestam u dom, da je fakticki teram iz stana u bolnicu mada znam da je tako najbolje za sve...
A ponajvise najbolje za nju.
Ceo taj dan posle sam se osecao prazno. Nije to bio osecaj krivice nego vise strah, strah od shvatanja da ce ona sigurno umreti, da tetka uskoro ide kuci (i otisla je danas) i da stvari ZAISTA vise nisu kako su nekada bile. Sve sam ja to i ranije nekako shvatao ali nisam zeleo da prihvatim istinu... Sada me je odjednom sve saseklo. Secam se kada sam izlazio iz doma... nisam osetio ni tugu, ni zadovoljstvo ili olaksanje, ne znam ni sam kakvo je osecanje bilo. Jednostavno mi je taj dan bilo svejedno za sve... mozda je najblizi opis teska ravnodusnost.
Osetio sam neku promenu na meni kasnije taj dan, jednostavno nisam mogao vise biti isti, ne mogu ostati "ona ista budala" moram postati drugaciji i okrenuti se za 90 stepeni za pocetak. Pazite kada sam neke stvari kao net smanjio zato jer se bojim racuna za telefon (i ovo sada kucam offline pa cu samo copy - paste). Doduse kod nekih stvari sam se jako razocarao i ne mogu shvatiti kako ljudi takvi mogu biti? Skontao sam da i ja moram biti slican da bih preziveo samo sam siguran da se moze i drukcije a ne biti pizda. Jer istina je da ti u nekim stvarima oni koji bi trebali biti najblizi budu najdalji, evo samo jedan primer moj ujak koji je u Nemackoj, niti je zvao da pita za stanje njegove mame, niti je pozvao telefonom ijednom da pita kako je, niti se ponudio da pomogne. I sada bi to trebalo da je familija i da mi je najblizi rod i najbliza osoba kojoj se za sve mogu obratiti.
Jebem ga 1000 puta su mi blize osobe prijatelji koji su mi mnogo vise pomogli nego toliko mili rodjaci.
A opet ma koliko se trudio ne mogu biti pizda kao neki... ne kazem da su svi pizde, daleko od toga, ali u zivotu ste SAMI dok jednog dana ne napravite svoju porodicu. Majke mi ako ikada budem imao dece (namerno govorim u mnozini) trudicu se da ih naucim da se jednostavno cene medjusobno i da se ne svadjaju nikada.
U svakom slucaju ovde je glavna stvar to da se osobe koje su vam bliske i drage ne odredjuju nego nalaze.
Znam to sada totalno... jednostavno sam otvorio oci za mnoge stvari.

Ima tu jos price o familiji ali vas necu daviti vise time (ne morate mi se zahvaljivati sada)
Sinoc sam zbog nekih stvari koje su se desile (mozda jednom i o tome budem pisao ali ne sada) resio da jednostavno presecem stvari i da glupost ode kroz prozor. Danas sam cak uspeo da sebi spremim pire i pecena krilca, znam da to ne zvuci kao nesto posebno. Kuvari i domacice to non stop rade, ali ovaj put sam to bio JA!!! Sve solo uradio znaci ama bas sve...
Znam da mnogi od vas to vec odavno rade, i zbog toga osetim sramotu sto to jednostavno nisam jos odavno naucio da radim...
Jednostavo osetim neku transformaciju koja jos nije kompletna u meni ali se desava, samo mi je odvratno sto se sve ovo u zadnje cetiri godine moralo desiti da bih se ja osvestio...
Da li sam ja toliko nesposoban?
Nisam samo se moram jos aktivirati i biti jos odlucniji oko svega i prestati da kucam ovo i obrisati posudje.

Ali znajte jedno se nikada nece promeniti uvek cu biti Marko Zec i uvek cu imati moju licnost.
Zbog svega ovoga sam toliko zakasnio sto se bloga tice i nadam se da cete mi oprostiti :)




vas Mad Zec

A razumecete kasnije zasto sam nazvao temu tako, jeste da je puna svega i svacega, ali su obicno to nase zemaljske gluposti ali ovo se nekako istice..... redefinisacu nase ORTODOKSNE gluposti.
Evo jednog savrsenog primera, isao sam kod njenog lekara da joj prepise nalog za pelene jer su joj stvarno neophodne a i da zamolim lekara da nekoga angazuje da izadju na teren (jer baka zaista ne moze ni tri koraka da napravi) i pazite sada ovo:

Prvo sam kod bakine lekarke cekao: brat, bratu minimum 5 sati...

Drugo tamo (kod lekara u cekaonici) se pojavio neki kreten koji je krenuo da psuje sve redom a posebno lekare i sestre sto on mora toliko da ceka. Kao da su one krive zbog toga... Na kraju sam mu podviknuo da umukne... A najveci biser je sto kada je on bio na redu, taj lik kome se toliko zurilo bio napolju... I naravno sizeo je kada je usao na ove sto su usli a sto su bili posle njega, kao da smo trebali da trckamo po njega napolje i da ga trazimo...

Trece: Kada sam ja najizad stigao kod bakine lekarke na red "niko ne moze da izadje na teren jer baka nije bolesna nego joj je "samo lose jer je baka kolapsilara"(za one koji ce predloziti da zovem hitnu, to je prva stvar sto sam uradio i odjebali su me)" Na kraju sam dobio recept za pelene i za neke lekove za smirenje za baku a o izlasku lekara na teren nije bilo ni govora...

Cetvrto: Kada sam otiso u apoteku, kazu mi da se pelene na recept daju u samo jednoj apoteci koja je NA DRUGOM KRAJU grada, ajd sada tamo... Kada sam se dovukao nekako do te apoteke kazu mi da NE ZDAJU PELENE ZA ODRASLE BEZ NALOGA, ja vec blizu pucanja pitam gde se nalog nabavlja, kad ono kod socijalnog koje se nalazi nedaleko od socijalnog, koje je OPET na drugom kraju grada... Ajd tamo...

Peto: kada sam dosao na red na salteru za overu (zar ste sumnjali da je guzva na salterima) ova nece da mi prihvati bakinu knjizicu jer jos stoji u njoj da je udata za dedu (koji je umro pre cetiri meseca) umesto da je ona korisnik, pa sam MORAO DA VADIM NOVU JEBENU KNJIZICU u tom istom socijalnom, jedino na srecu na salteru za knjizice nije bila guzva a uz to sam i finim govorom uspeo da ubedim sluzbenicu da mi ne trazi svih deset dokumenata za zdravstvenu knjizicu...
Mozete pretpostaviti koliko sam dotle bio smiren. Najizad sam overio nalog za pelene i ajd nazad na drugi kraj grada da bi uzeo pelene... Blizu sam pucanja, uzimam pakla pelena za baku i vec sam blizu pucanja od svih njakanja, pazite BUKVALNO ceo dan sam proveo iduci po razne nloge i overe ZA OBICNE PELENE. Ajd da sam uzimao neki opasan lek jos bi i razumeo ali NE za obicne pelene gubim ceo da... Zar prosto ne obozavate nasu logiku...
Stvarno sam se na kraju osecao ko onaj lik iz ambulante spreman da psujem sve svima.
Samo ono sto me bas interesuje, kakoljudi koji su sami bez ikoga se snadju? mislim onoliki nemar je uzas, razumem ja i da su ljudi pod stresom i da ih pacijenti jebavaju u zdrav mozak ali OSNOVA svih medicinskih radnika je da pomazu ljudima u nevolji. Interesuje me gde se izgubila Hipokratova zakletva?