Svega pomalo

petak, 30.01.2015.

Bili jednom nada i snovi....

Spavam pored pruge, stare ,
kojom vozovi odavno ne prolaze.
Često sam zorom budan,
i zamišljam kako me u daljine odvoze.

A ja tada, drhtav , promrzao i snen,
sanjam, sanjam, svoj voz.
Voz koji iz magle po mene dolazi,
I koji me daleko, daleko odvodii.

Zadihana lokomotiva,
klepetuša stara, nade mi nosi.
Klimavi i štucavi vagoni.punih meni istih,
istim snovima i nadom ovjenčani.

Često odem u žbun, dole, niz prugu, sam
i gledam rumeno sunce što zalazi.
Kraj mene moj mali pas,
tužno maše repom, i on sanja moj san.