a da ja ovo obrišem moment
|
opet? što je simptomatično za loš život koji nije loš nego je sudac nezreo, dokon i sklon potištenosti što će mi to? ne bih li radije bila jadna i ljuta sama za sebe umjesto na internetu? naravno da ne. sviđa mi se objaviti post na svom decentnom blogu. kad izađe sve to u lucida sans unicode naprimjer mogu napisati sve što mi pada s pameti a ne mogu to nekome uživo saopćiti jer me tada odbijaju: čitala sam osmrtnice hodajući gradom. žene bosiljke više nema na svijetu. ako dovoljno dugo šutimo, možemo si zdrobiti zube. onda mi se sviđa ta moja lutak persona, više od mojih znojnih prstiju koji je tipkaju onda mi se sviđa kad iznjedrim neku suvislu misao. jedna suvisla misao u mjesec dana je više nego dovoljno (untik dosta, da citiram baku) onda mi se sviđate vi i veseli me kad dođe novo lice i novo ime  samo načelno jedno moje nekorektno gledište bi bilo da ako vam je netko fizički ružan i odbojan pa vam se sam zametak slike intimnog kontakta gadi, to implicira da tu osobu ne poštujete/cijenite/volite dovoljno da biste bili više od prigodnih poznanika ili civiliziranih suradnika proučavala sam što ljudi govore o ljudima i ne slažu se svi sa mnom i to je sasvim u skladu sa životom, amen |
