>Stvarno, imam puno tema koje mi se motaju umom ovih dana....
Luce, fala šta si nadovezala na moj post ono na svojem, jer ja sam to zaboravila... Ali zato sada iman nešto drugo na umu. Prvo malo o životu. Možemo li se mi potužit da anm je teško i da bi nam moglo biti bolje?! Ne. Uvijek gledamo onoga kojemu je bolje. I to je jako loše. Bilo bi stvarno super kad bi svi na svijetu bili jednako sretni. Ili da berem pšostoje dvije skupine ljudi: onima kojima je lako i onima kojima i nije sve baš bajno. To ipak ne bi bilo fer. Ali, ja želim dati primjer iz svoga života. Znate li šta se veže s ovim kukanjem "drugima je bolje"? Ljubomora. Ja sam često bila ljubomorna i sada sam ponekad,ali t ipak nemogu tako nazvat. Evo, reći ću iskreno. Nikolina je uvik bila u boljem položaju od mene ( u većini stvari). Popularnija je, omiljenija svima , pa i učiteljima, sve se prijateljice njoj obraćaju,a ima ih puno, nikad ne ide sama domma (jer je uvik mi pratimo do kuće,ali ..ovo nije bilo važnno, ne smeta meni to toliko...hehe---) i itd. Možda je i lipša, ne bih znala. Neznam zašto je to tako,ali ipak nisam ja kriva za to. Nisam ja baš puno odbojna od drugih (iako postoje i ti trenutci) ali i drugi su kao i ja, možda i gori... Jedino se ona ističe iz društva po tome. A neznam zašto mene nemogu neke osobe jednostavno prihvatit. Sumnjam na to jer sam nikolini najbolja prijateljica, a da nije bilo mene mnogi bi joj sigurno bili... Ipak , ja sam NJOJ najbolja prijateljica. Ali svejedno. I baš zato što sam joj najbolja prijateljica, skužila sam da ne trebam nikad bit ljubomorna na nju( dobro, ponkead je to jače od mene,ali skoro nikad). Ona se meni povjeravala i ssve san skužila. Vjerujte mi, ipak joj nije bilobajno. Ima puno svojih problema, a često su to bili i zbog nekih priajteljica, a ona bi se time jako puuno zamarala jer je navikla da je sve super, a oni drugi... njih baš i nebi bilo briga(iako je to bilo rijetko, jer je stvarno dobra). Nekad bi krivo shvatila njihovu šalu pa se zamarala s time. I skužilla sam . Neke stvari su takve. Ja možda neman puno prijateljica kao ona i mene možda ne vole svi,alui takav je moj život. Možda se stvari promjene u srednjoj. MOžda upoznam osobe koje će mwe prihvatit super. bilo bi lijepo. I zatim zaključujem da je život samo uživancija onog što možeš i trudiš se da ti bude što bolje. Ne triba te bit briga za ništa drugo i ne osvrći se na druge (osim ako nemaju probleme i trebaš im pomoć). Ipak, nesmiješ ipak bit neka zla osoba. Čovjek si , i imaš pravo na ponekad izljeve bijesa ili ispade koji drugi baš i nevole. Ja ću bit takva. I briga me za ostalo. TRudit ću se da budem što bolja, a za druge koga briga. to je to o ovoj temi. Nadam se da ste sve skužili. Sada malo o svome životu. Bila sam u zagrebu. BILo mi je zaaaaaaakoooon!!!!!!! Ali stvarno zakon, vjerujte. Za one koji ne znaju, bili smo mi: 5,6,7,8 i 1. srednje razredi kojima predaje ili je predava naš profešur iz matematike, gospon Belaić. Išli smo na dodjelu nagrada za humano djelo prošle godine,a u autobusu smo bili...pa.. hahahah...divlji ,jedna riječ. Ali bilo je super. Krenuli smo u ranim jutarnjim satima došli u zagreb ,,malo razgledavala grad sa belaićem, ali ja sam u pola šetnje otišla sa svojom sekom koja studira u zagrebu u šoping... Malo kasnije ja i ona smo išle kod jednog njenog prijatelja koji, moram se pohvalit, svira u bendu antonije šole,a inače i u grupi kopito. Zapravo, to je moj rođak. Ime nije bitno. I uglavnom pada je snijeg cilo vrime, i kad je došla turistički vodić ,(bila je užasno dosadna,ali šta ćeš) i sve je bilo super! Eh, da. Zaboravih reć da smo bili stali u negdi u Lici i tamo je bilo hrpu snijega...Grudali smo se, cili smočili, upoznali jednog ludog retardiranog ustau koji nama curama govoria kako bi mu bilo baš drago da služi na našem dvoru!! a mislin, luđak! Al nea veze...Bilo je super na dodjeli. Nastupala je većina iz zabranjene ljubavi( iako je ne gledam,ali ipak znam...mario valentić_d:peder...), nastupa je Elemental, TBF i neke Letu štuke, Marko tolja i to je to.. Uglavnom. Ali u autobusu je bilo puuunooo booljee!!!Krenuli smo u 11 sati, cilo vrime smo pivali, nismmo spavali, neki su igrali bocu istine, a belaić ništa nije govoria... Nije ga bilo briga, iako je strog, pustia nas je da sami odlučimo oćemo li leć. Ali niko nije, barem ne u zadnjem dijelu autobusa. Bilo je ludo!!! Upoznala sam super ljude( većina prvi srednje,ali eto...) neke super ženske, a cekavice (vese, ema, mila...) su stvarno super. Naravno, da ne zaboravim spomenut pijanog Križana iz mog razreda koji je najžešće piva... Sve u svemu ok.To je bilo to... A sada moj obični kraj,a ovaj post mi je stvarno duug...da ne duljim...
Škola: ugl, sve ok,ali neznam kako ću dalje s fizikom jer ništa ne razumijem onog glupog učitelja,i malo san hrvatski ukvarila. Sve je ostalo super...Same 5-ice.
Ples: super,baš mi super ide kao i svim mojim prijamai to je to...
Prijateljstvo: sve je ok, zasada se intezivno družin sa jako malo ljudi,ali me baren oni prihvaćaju kakva jesam i to je sve super!!!!
uglavnom to je to... iIMAN NOVI MSN: suchidarka_d_jelena@hotmail.com
I ubuduće ne želim da mi išta komentirate šta nije u vezi posta, osim ako nemate vremene ili tako nešto... Ili ako ste novi na ovom blogu...Etooo------ajde, puffa!!!

četvrtak, 15.11.2007.

Djetinjstvo je sve što čovjek ima... Od svih kazna na svijetu, najgora je oduzeti čovjeku djetinjstvo....

Iskreno sam se zapitala: Jeli meni dobro u životu. Odgovor je bio - da. Kad se sve zbroji, ima više lijepih trenutaka nego onih loših, onih problema. A ti trenutci su meni( bez obzira kako svui govore ), dugi i neizbrisivi iz mog srca... I sada opet nešto mućkam u svojoj glavi i zaključujem da se nikad neću osjećat ovako dobro kao sada... Svi misle da će se puno bolje zabavljat kad odrastu, ali to nije tako... Kad samo malo promislite zašto želite brzo odrast, malo zastanite. Tada nećete moći imati vrimena za zabavu , a i kad budete, tadašnji problemi će sve to potjerat. Ja ne želim odrast, a i iima i takvih osoba... Ipak, neželim se ni vratit u raaanooo djetinjstvo. Želim ostat baš u ovim godinama u kojima sam sada. I uživat. Otkrit sve važnosti o životu i krenut dalje. Ali, nažalost, vrijeme teče suprotno od naših želja. Oni koji ga neuspiju pratit , vrte se u praznini... A oni koji žure ispred izgube ga u trenutku...Tako je to....Ali djetinjstvo.... Zbilja je važno razdoblje... Da ga čovjek nema, ne bi bio čovjek... Ako vas je ova tema potakla na razmišljanje , onda znate sve štao sam tila reć... A ako nije,neću sad objašnjavat.Jer, ako niste, znači da vam djetinjstvo i neznači previše...Vjerujte, ja zaista mislim da je najgora kazna oduzeti čovjeku djetinjstvo...Kako biste išli dalje a da neznate što je vrtić, što je igra, kako lako možete postat sretni... A ta djeca , kojima unište djetinjstvo ( najčešće rat) se pretvaraju u odrasle osobe i neznaju što znači biti apsolutno sretan i razigran. Ja sam rekla što mi je bilo na umu. Iako smo mi sve to obrađivali kad smo pisali sastavke za Vukovar, htjela sam to sazeć u svoje misli i nešto reć vama. Bilo bi mi drago da je netko o ovome već razmišljao iili da se slaže sa mnom. Međutim, ja priznajem da meni ova tema dugo nije pala pred oči, a stalno je tu. Tek jedaan događaj, jedno zaduženje za sastavak je mene potaknulu ui prisjetilo na to. A tko zna ako ko ovo pročita da će mu pomoći, i razbistriti um, te potaknuti da razmišlja optimistično. Jer čovjek uči dok je živ. To je sve šta sam tila reć zasada o ovoj temi. A sada svakodnevan život:
Škola: sve super, malo sam se zalijenila, ali ipak dobro prođem hehe =)
Prijateljice: ok, obnavljam stare odnose sa nekim prijateljicama, malo razvijam komunikaciju s osoobama koje sam tek upoznala,a one prijateljice koje me ne žele prihvatit kakva jesam, samo odbacujem jer ja u dubini sebe znam da ipak nisam tako loša. A neke nedostatke ljudi mogu prihvatiti, ja svakog prihvaćam. Naravno, ipak mi je lakše kad nekomu povjerim što me živcira kod nekoga, a ako se to stalno ponavlja, kažem to nekome...ali dosta o ovome....
Ples: sve okey, malo naporno i nisam baš zadovoljna sobom,ali znam da će se sve popravit... uglavnom, ples me opušta...o tome toliko.
a sada da objasnim kako stoje stvarni na ovom blogu ( za one koji neznaju!)
1) Ja ( Jelena) pišem postove i svimaa komentiram , jer je nikolini zaje*** kompjuter...
2)Mi smo stvarno naprije i ne želim da se naše prijateljstvo nikad raspadne, jer bi bilo šteta, ali i znam da se to neće dogoditi, ma šta god bbilo.. Puno godina smo stvarale svopj odnos, a to se nemože tek tako urušit!
3) Dizajn nam je uvijek naručen!!!!!
To je to... Nadam se da nije predugo... Želim da pročitate... Iskreno to želim ,ali znam da nećete... Neka mi se javi svako ko je pročita da znam koga da istinski cijenim... Ozbiljno... A sada idem.... PuSSa!!!

srijeda, 07.11.2007.

You don't know me... You don't know me at all... So don't tell me what to do! I'm going to get trough everything, but alone...

Okay, promijenila sam se... Uskoro će te vidit...Promijenila sam način pisanje, ne pišem više onako ludo i šareno, sada sam uredna i književna...Neznam jeli to dobro ili loše,ali promjene su nužne u mom životu. Ozbiljno. Uglavnom, da zahvalim svima koji su mi pomagali ovh dana. HVALA! Jer, ima i dobrih ljudi... Ali ima i ljudi čiju ćete pravu stranu teeško otkriti... Evo, ja sam upravo sada saznala da osobe , za koje sam ja mislila da ih poznajem - puše i to jako! Ali neznam zašto, meni ne smeta.. Navikla... Tata mi puši,a i moja seka koji put...ma znaate već... Mislim, nije da mi ne smeta. Međutim, ne toliko puno kao nekima . To je zato što prihvaćam ljude kakvi jesu. Poučena sam već ranije da nijedna osoba ne može biti savršena po tvojoj mjeri. Nina i ja nismo u svemu iste, i ponekad mi se i ne sviđa toliko u nekim postupcima. Prije bih se uvijek zapitkivala da li mi je ona stvarno najbolja prijateljica. U cijelom Splitu nema te prijateljice koja bi mi bila savršena.. Ja sam okružena ljudima koji me nikad neće potpuno razumjeti i koji će vjerojatno moje nedostatke povjeravati drugima. Srećom, saznala sam kako stvari stoje od ranih nogu jer nisam bila baš snalažljiva i nikad me nisu ama baš svi voljeli... Imam svoj osobnost , svoj karakter i brige me ko god me ne želi takvu prihvatit neka odj*** od mene. Jer ja druge prihvaćam i sve sam oduvijek prihvaćala. Druga je stvar kad je netko užasan i neprihvatljiv u cijelosti... Ali ja nisam ipak tako grozna.. A i znam malo ljudi koji su takvi.. Skoro i ne postooje... Eto, ovakva tema mi je je pala napamet. Zaključak svega ovoga jest kako je cijeli svijet zaje***. Nikad nitko nikoga neće potpuno razumijeti i u svemu se slagati s nekim. Nitko nije isti. Blagoslavljam one koji su našli nekoga ko ih zamalo razumije. Ja takve osobe ne moram imat niti ih ne tražim. Dovoljna mi je osoba kojoj se mogu povjerit a da me ponekad donekle razumije te da moje tajne ne govori svima... A ostalo- čuvam za sebe i sama sa sobom raspravljam te stvari. Jer čovjek mora imati i svoju samostalnost. Sam sebe najbolje razumije. Također, vjerujte, jako je važno nekoga dobro upoznati kako bi mu se povjerili, jer svi imaju tajne (pa i ja) te neki ljdi mogu biti izvrsni glumci... Tako dobri da ih možda u cijelom životu nećete otkriti... Aha, a ovaj moj sadašnji naslov je za sve ljude koji se non-stop petljaju u tuđe živote te žele pomoći u svakom njihovom problemu... Poruka za njih: ljudi su samostalna bića koja imaju pravo na razmišljanje te na samoću, a samoća je , zasigurno, ključni dio i potrba svi ljudi... Oprostite ako vam je dug post i ako ste ga uopće pročitali.. Sad imam ovakvu inspiraciju da pišem i nadam se da ćete shvatiti di je nestala ona mala, vesela jelena... Nestala je u razmišljanju o praznini života... Ovo je zato što ovih dana čiam robinsona cruesa... Nemojte zamjerit... Hvala na čitanju posta( onaj ko ga je pročita) a drugima: sretan i ugodan život!
A sada malo o meni i događajima iz mog ludog života... Samo ću ukratko... I ne birinte! Iako post baca malo , ka da sam tužna, vjerujte nisam... Samo malo razmišljam i prihvaćam činjenice da mi bzde lakše i da pišem svoje misli, čemu ovaj blog i služi. U školi ; dobro
Prijateljice: sve je ok, iako ima nekih sitnica što me ponekad izluđuju,al neću o tome.
Ples: super, samo smo se ja i nina malo zakvačile jer smo joj ja i nataša rekle da čudmo pleše( istina,ali...) prijateljski, a jedna duga prija je stala u njezinu obranu te je malo ka "nahuškala" protiv nas,ali ništa ozbiljno... Pustit ću ja Nikolinu na miru,neka pleše kako je volja, ako joj se tako sviđa...
I to je to.... Ljudi fala na čitanju ovog bloga... Sada idem. Pozzdraw!!
By : Jelena

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.