Marketing
Djetinjstvo je sve što čovjek ima... Od svih kazna na svijetu, najgora je oduzeti čovjeku djetinjstvo....
Iskreno sam se zapitala: Jeli meni dobro u životu. Odgovor je bio - da. Kad se sve zbroji, ima više lijepih trenutaka nego onih loših, onih problema. A ti trenutci su meni( bez obzira kako svui govore ), dugi i neizbrisivi iz mog srca... I sada opet nešto mućkam u svojoj glavi i zaključujem da se nikad neću osjećat ovako dobro kao sada... Svi misle da će se puno bolje zabavljat kad odrastu, ali to nije tako... Kad samo malo promislite zašto želite brzo odrast, malo zastanite. Tada nećete moći imati vrimena za zabavu , a i kad budete, tadašnji problemi će sve to potjerat. Ja ne želim odrast, a i iima i takvih osoba... Ipak, neželim se ni vratit u raaanooo djetinjstvo. Želim ostat baš u ovim godinama u kojima sam sada. I uživat. Otkrit sve važnosti o životu i krenut dalje. Ali, nažalost, vrijeme teče suprotno od naših želja. Oni koji ga neuspiju pratit , vrte se u praznini... A oni koji žure ispred izgube ga u trenutku...Tako je to....Ali djetinjstvo.... Zbilja je važno razdoblje... Da ga čovjek nema, ne bi bio čovjek... Ako vas je ova tema potakla na razmišljanje , onda znate sve štao sam tila reć... A ako nije,neću sad objašnjavat.Jer, ako niste, znači da vam djetinjstvo i neznači previše...Vjerujte, ja zaista mislim da je najgora kazna oduzeti čovjeku djetinjstvo...Kako biste išli dalje a da neznate što je vrtić, što je igra, kako lako možete postat sretni... A ta djeca , kojima unište djetinjstvo ( najčešće rat) se pretvaraju u odrasle osobe i neznaju što znači biti apsolutno sretan i razigran. Ja sam rekla što mi je bilo na umu. Iako smo mi sve to obrađivali kad smo pisali sastavke za Vukovar, htjela sam to sazeć u svoje misli i nešto reć vama. Bilo bi mi drago da je netko o ovome već razmišljao iili da se slaže sa mnom. Međutim, ja priznajem da meni ova tema dugo nije pala pred oči, a stalno je tu. Tek jedaan događaj, jedno zaduženje za sastavak je mene potaknulu ui prisjetilo na to. A tko zna ako ko ovo pročita da će mu pomoći, i razbistriti um, te potaknuti da razmišlja optimistično. Jer čovjek uči dok je živ. To je sve šta sam tila reć zasada o ovoj temi. A sada svakodnevan život:
Škola: sve super, malo sam se zalijenila, ali ipak dobro prođem hehe =)
Prijateljice: ok, obnavljam stare odnose sa nekim prijateljicama, malo razvijam komunikaciju s osoobama koje sam tek upoznala,a one prijateljice koje me ne žele prihvatit kakva jesam, samo odbacujem jer ja u dubini sebe znam da ipak nisam tako loša. A neke nedostatke ljudi mogu prihvatiti, ja svakog prihvaćam. Naravno, ipak mi je lakše kad nekomu povjerim što me živcira kod nekoga, a ako se to stalno ponavlja, kažem to nekome...ali dosta o ovome....
Ples: sve okey, malo naporno i nisam baš zadovoljna sobom,ali znam da će se sve popravit... uglavnom, ples me opušta...o tome toliko.
a sada da objasnim kako stoje stvarni na ovom blogu ( za one koji neznaju!)
1) Ja ( Jelena) pišem postove i svimaa komentiram , jer je nikolini zaje*** kompjuter...
2)Mi smo stvarno naprije i ne želim da se naše prijateljstvo nikad raspadne, jer bi bilo šteta, ali i znam da se to neće dogoditi, ma šta god bbilo.. Puno godina smo stvarale svopj odnos, a to se nemože tek tako urušit!
3) Dizajn nam je uvijek naručen!!!!!
To je to... Nadam se da nije predugo... Želim da pročitate... Iskreno to želim ,ali znam da nećete... Neka mi se javi svako ko je pročita da znam koga da istinski cijenim... Ozbiljno... A sada idem.... PuSSa!!!
Post je objavljen 15.11.2007. u 21:57 sati.