krivo je more
mislim da nema čoveka koji ne zna tu pjesmu legendarnih divljih jagodi. upravu ju slušam i razmišljam o rječima te pjesme i nekak se pronalazim u njima. uvijek mi se to dešava prek ljeta na moru i to samo s jednom osobom. i svaki put prije nego idem na more sam sva sretna jer bumo se konačno opet vidli nakon godinu dana. onda dok se vidimo je prih par dana sve nekak čudno, posle je sve kak treba biti, odn. skupa smo i sve je divno i krasno. onda se treba rastati na kraju ljeta... mrzim rastanke s ljudima do kojih mi je stalo. jako to mrzim. i onda se skoro suicidalno bediram narednih mjesec i pol dok dojdem doma, čujemo se konstntno do kojeg desetog, jedanaestog mjeseca, pa je mala pauza, pa se opet čujemo opet negde oko božića i nove godine pa sve do sedmog mjeseca dok se opet ne vidimo. i tak već tri godine za redom. ne znam kaj ima u tom moru al nekaj sigurno ima. evo veli, ljeto je varljivo a srce ti zavodljivo, kući, kad si došla ti, znala si da si u zabludi... jebem ti ja rječi, ko ih je sročil skupa, jebeno zvuče!!! nikaj, škola je počela, goričancova poludela bolje nego inače, knjigovodstvo bu mi vjerojatno identična kopija hrvatskog, kros nam je već najavljen za 6.10. kaj mi se s t v a r n o neda bežati... eh. bum preživela kak i saki jebeni kros dva put na godinu. eh... ne znam već kaj pisati. pusek sima
08.09.2005. u 21:25 | 0 Komentara | Print | # | ^