anxious right now
točno ovo kaj govori naslov. anxious right now. ma gluposti. zmučena sam i nemam više snage za ništ. dosadno mi je u pičku mater, neam kaj delati niti gledati na televiziji... eh! danas smo s razredom opet raspravljali o tome kam bi išli na maturalac. ne moraš biti vidovnjak da pretpostaviš da smo se svi po prek tak posvadili... ma molim te lepo, koji bum kurac v španjolskoj!???!!
ja bi najrade v prag, kaj, pili bumo dobro i jeftino pivo celi dan i kaj ve? ili v grčku, al tam je se tak skupo kaj se čoveku s prosječnom hrvatskom plaćom zmeša. a ono, nije mi baš cilj starce opelješiti, jer ipak, iduće ljeto isto oću iti na more, a na moru mi je najlepše trošiti z društvom. i jednostavno tri tjedna na moru nereš preživeti z bijednih 200 kn!
ma dosta o tome, kane? već sama sebi idem na jetra
moram vam priopćiti da mislim da mi se konačno neko počel svidati. ne znam kaj bu z toga svega, al hebaj ga sad. imam malu pomoć, koja se zove moja svemoguća zrinkica i jako ju volim. stvaro, ne znam kaj bi bez nje. zadnje vreme sam si dosta dobra z idom, curom s kojom sam si v osnovnoj bila jebote, ko prst i nokat. fakat super, al onda smo se nekak razišle i totalno zgubile kontakt. al valjda smo preveć vremena provodile skupa pa nam je već se to počelo iti na živce.
uj, raspisala sam se. aj ljudeki, se vidva, ond. čujeva.
btw, držite mi fige da se sutra kaj se projde kak treba, jer imam jednu veliku brigu za koju ne treba baš pisati na netu, al ono, sam vi držite fige.
freedom is just another word for nothing left to lose... TO SI LJUDI, ZAPAMTITE
krivo je more
mislim da nema čoveka koji ne zna tu pjesmu legendarnih divljih jagodi. upravu ju slušam i razmišljam o rječima te pjesme i nekak se pronalazim u njima. uvijek mi se to dešava prek ljeta na moru i to samo s jednom osobom. i svaki put prije nego idem na more sam sva sretna jer bumo se konačno opet vidli nakon godinu dana. onda dok se vidimo je prih par dana sve nekak čudno, posle je sve kak treba biti, odn. skupa smo i sve je divno i krasno. onda se treba rastati na kraju ljeta... mrzim rastanke s ljudima do kojih mi je stalo. jako to mrzim. i onda se skoro suicidalno bediram narednih mjesec i pol dok dojdem doma, čujemo se konstntno do kojeg desetog, jedanaestog mjeseca, pa je mala pauza, pa se opet čujemo opet negde oko božića i nove godine pa sve do sedmog mjeseca dok se opet ne vidimo. i tak već tri godine za redom. ne znam kaj ima u tom moru al nekaj sigurno ima. evo veli, ljeto je varljivo a srce ti zavodljivo, kući, kad si došla ti, znala si da si u zabludi... jebem ti ja rječi, ko ih je sročil skupa, jebeno zvuče!!! nikaj, škola je počela, goričancova poludela bolje nego inače, knjigovodstvo bu mi vjerojatno identična kopija hrvatskog, kros nam je već najavljen za 6.10. kaj mi se s t v a r n o neda bežati... eh. bum preživela kak i saki jebeni kros dva put na godinu. eh... ne znam već kaj pisati. pusek sima
08.09.2005. u 21:25 | 0 Komentara | Print | # | ^da....
opet je prošlo skoro mjesec dana kak nisam nikaj napisala. puj me bilo! :-)
u zadnjem postu sam napisala da sam se u nekim ljudima razočarala, pa se jedna cura našla u tome. sorry, al tak je. ne znam kad buš ovo pročitala, nadam se da ubrzo. rekla sam ti još zadnji dan nastave dok smo se razgovarale da nikad to nebu moglo biti već ono kaj je bilo. fakat si mi puno značila, i još mi značiš, al... kak da ti objasnim?! ne znam, osjećam nekvu nelagodu dok se spominamo, ne znam zakaj. ne uvijek. i znam da bu ve dok škola počne sve jako čudno i glupo. uvijek je tak u takvim situacijama. znaš da nemam baš neko mišljenje o ovoj drugoj curi s kojom si si jako dobra, al u to jednostavno neću, nit imam pravo ulaziti. to nije moja stvar. sam ti oću reći da mi je još stalo do toga da si budemo il bar probamo biti onak dobre kak smo si i bile. znaš, ko sestre, još više, ne znam kak u rječi formulirati taj naš odnos. uživaj...
