LOTOS
10.03.2006., petak
***
|
Povjericu ti jednu tajnu vreme si ti vreme je zena ono osjeca potrebu da mu se udvara i da se klekne pred njegove noge kao kad se haljina rasiri vreme je kao kosa beskrajna ocesljana ogledalo koje dah zamucuje i dah razbistrava vreme si ti koje spava u zoru kad se budi i kao noz si koji prolazi kroz moje grlo oh sto ne mogu da iskazem tu neprolaznu moru vremena tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim i najgore je sto je zelja beskrajna i neispunjena ta zedj oka dok ti koracas po odaji i ja znam da ne treba razbijati caroliju mnogo je gore nego da te osijetim stranom da bijezis s mislima iz van nas i srcem vec u nekom drugom vijeku Boze moj kako su rijeci teske a u stvari jeste to moja ljubav iznad zadovoljstva moja ljubav van domasaja danasnjeg udarca ti koja kucas na moju sljepoocnicu kao casovnik i ako ti ne dises gusim se i po mojoj puti kolebas se i zastajes svojim stopalom veliku tajnu hocu da ti kazem svaka rijec na mojoj usni sirotica je koja prosi jednu sitnicu za tvoje ruke stvarcicu koja tami pod tvojim pogledom i zato ja kazem tako cesto da te volim u nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza koji bi ti sebi stavila oko vrata ne vredjaj se zbog mog prostackog govora prosta je voda koja izaziva taj neprijatni sum u vatri reci cu ti veliku tajnu ja ne znam da govorim o vremenu koje na tebe lici ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice masu rukom posto su vozovi otisli saka se smiruje tek pod novim teretom suza hocu da ti kazem veliku tajnu bojim se tebe bojim se onog sto te prati vecerom ka prozorima i gestove koje ti cinis od rijeci koje se ne izgovaraju bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe hocu da ti kazem veliku tajnu zatvori sva vrata lakse je umrijeti nego voljeti zato ja sebe mucim zivotom ljubavi moja... Aragon |
