LOTOS
07.12.2005., srijeda
Prorok
|
Kad vas ljubav pozove, podjite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas mac, skriven medju perima njenim, moze povrediti... A kad vam progovori, vjerujte joj, Premda vam glas njen moze unistiti snove, ko sto severac opustosi vrt... Jer bas kao sto vas krunise, ljubav ce vas i razapeti. Isto kao sto vas podstice da rastete, isto tako ce vas i okresati... Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam grancice najtananije sto trepere na suncu, Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja psenicnog, sakupice vas u narucje svoje... Omlatice vas, da bi vas ogolila... Prosejace vas da bi vas otrebila od kukolja... Samlece vas do beline. Umesice vas dok nepostanete gipki; A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu. Sve ce vam to ljubav uciniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca zivota. Budete li, pak, u strahu svome trazili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi, U svet koji nepoznaje godisnja doba, gdje cete se smejati, al ne punocom smeha svog i plakati, al ne do poslednje suze svoje. Ljubav nedaje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe... Ljubav ne posjeduje, niti dopusta da je posjeduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi. Kad volite ne treba da kazete: Bog mi je u srcu, vec ja sam u srcu Bozijem. I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se ucinite vrednima, usmerice vase puteve. Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni. Ali ako volite a morate jos i da zelite, neka vam ovo budu zelje; da se istopite i budete kao potok razigrani sto peva svoj milozvuk noci. Da spoznate bol prevelike njeznosti. Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje srcem krilatim i uputite zahvalnicu za jos jedan dan ljubavi; Da otpocnete u poslepodnevnom casu i razmisljate o ljubavnom zanosu; Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu, A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljenickom na usnama... Halil Dzubran (1883-1931) |
