nepoznatoj prolaznici...
Uhvatila si ga kandžama
Sisala si molekule iz njegovih stanica
Sve je nestalo jer ti si ta koja treba više
Kojoj nije dovoljno jedno truplo prikvačeno za aparate
Ostavi ih sve !
Opet plačem zbog tebe
Iako ni ne znam tko si
Nikad mi se nisi predstavila
Gledala si me kradomice sa smiješkom monstruma
Razvukla si vlastite zjenice u trake kojima si vezala moj vrat
Grkljan se slijevao iz mojih usta
Naravno
Smiješno ti je bilo
Opet ga uništavaš
Ne mogu ništa jer sam prokleto slaba takva
Znam samo jedno draga
Nikada neću biti poput tebe
Koliko god me tvoja zloba fascinirala
