Možda nije dobro kad tjedan najavi fijuk vjetra. Pakiram računalo i put pod noge. Jučer sam ga čistila tj. bacila sam sve nepotrebne i stare datoteka. Ubrzalo se maksimalno. Sad po još jednu kavu, gašenje, spremanje. Danas bih trebala završiti, danas bih trebala totalno završiti jedan i to najveći dio posla.

A vjetar fijuče. Zima se vratila, a visibaba iz mog dvorišta prkosi ovim vremenskim prilikama.

Kosa je svezana u rep. Ni ona nije jutros poslušna. Ako bude ok, da doista ako bude ok....O čemu ja pričam.

Dan čeka, rano je jutro, a ja sam je tako htjela čuti. Podržati je. Biti uz nju. Ovako gledam i čekam sa strane jer to je njena želja.

Tuđe se želje poštovati moraju.