Prvo cvjetna freska na zidu je nacrtano cvijeće bojom za zid na zidu. Oko ogledala koje je veselo i šareno.

Ja sam inače pobrala virozu. Glava mi je kao balon. Nos zaštopan. Malo vruće. Malo hladno. Brdo posla ispred mene. U pogonu od pol osam što i nije strašno s obzirom da sam još prije koji mjesec kretala u pol šest.
No neću o poslu. Mora se napraviti i to je to. Pošteno i korektno.

Malo ću o nama ženama, samima, a imamo iznad 35.

Moram priznati bar što se mene tiče, da sam pomalo izgubila kompas i prioritete. Prijatelj je savjetovao odi na drugu livadu. A on je hej muškarac. Ne fakat mi nisu jasne mnoge i mnoge stvari.

Voljela bih da netko u Hrvata održi tečaj kakaav bi to attitude trebalo imati da se nekog upozna. Da se malo podruži. Ništa više od toga. Ja znam da je malo problem i moja jezičina jer masu puta kažem istinu, onako kako je ja vidim, a to nekim ne paše, tj. to mnogima ne paše.

Drugi problem, mnogo veći, što kad mi se netko doista sviđa, ja sam ta koja se prilagođava. I nije mi to problem niti žalim za tim. No to ta osoba počne debelo iskorištavati, a valjda si pomisli kako Loptica ni nema kičmu pa joj slomi vrat.

Kad mi se netko ne sviđa s oproštenjem zajebavam maksimalno i onda budem obožavana, što mi još k tome ide debelo na živce.

Najveći problem je što ja ne mogu od ne sviđanja promijeniti svoje osjećaje u sviđanje, a kada se to kojim slučajem i dogodi, ponavlja se scenario iz čitaj gore rečenicu.

Da i opet sam dobila kompliment da sam debela. I to od tate. Kojem je snaha ljepša od njegove kćeri koja je onako usput kojih desetak godina starija. Stvarno sam se naljutila. U dubini duše. Jest da ima račinu, ali je istina da mu ja nosim dvije kile najfinijeg grožđa svaka tri dana jer mu je to jedino fino. Pa sam mu kupila telefon. Pa sam njegova kćer i ličim (u biti izrezani sam tata). Muški rod mi definitivno nije jasan niti najmanje.

Očuh se primirio. I mama zna s njim. Tumači mi i tumači. Upozorila me. Ne smiješ samo slušati ono što ti ne odgovara tj. tražiti dlaku u jajetu. Jer rečeno ti je da si lijepa, a da bi bila ljeepša da malo smršaviš. A ja naravno popizdila. Jer da ja Vama idem tumačiti kako je nekome tko je genetski predisponiran da bude puniji teško održati normalnu kilažu. Da ja Vam imam normalnu kilažu, ali u očima današnjih muškaraca ja nisam u skladu s proporcijama žena s plakata i nije mi uopće krivo radi toga. Takva sam kakva sam. Sebi sam ok, ali zbilja ne dozvoljavam da me se vrijeđa. Nikako. Niti ja vrijeđam druge. A mogla bih mnogima i mogla sam mnogima reći da smrde i doslovno i preneseno. No to nisam ja. Mislim ja Vam neću u facu sasuti sve Vaše greške i mane jer na koncu mislim da to nije pristojno i s kojim pravom bih ja nešto mijenjala.

Danas dolazi tapetar. Danas mi rade web stranice firme na mojoj adresi. I hvala Sadisticu jer osobno mislim da su stranice mrak. Pogledajte ovdje. No još više od njegove sposobnosti me oduševljava njegov karakter, stav i velikodušnost. Navijam da dođe u finale Blog brothera.

Popodne je: a meni nos ko krumpir____napredujem :)))