Sinoć film, jedan..korupcija..drugi...ljubav...i ja ostala dugo budna u noć. Doista dugo. Danas sam jedva ustala da krenem svojim putevima. Jedva i polako. I popričala s mamom. I opet na cestu.

Neću kukati o zapadnim vratima Zagreba. Danas se vozio i specijalni teret i sve je bilo zakrčeno. Radovi odlično napreduju. Vidi se svakim danom pomak.

Gledam sunčeko kroz prozor. Kradem pet minuta za jedan blog. Najavljuje vruće. I veseli me to. Iako nisam na moru i iako me do mora čeka još punih deset dana.

Planovi. Što ponijeti, što je nužno. Bez čega se ne može. Naravno bez novaca.

Čitala i Večernjak. Koji sam već pročitala u podne.

Jedan razgovor, svoje viđenje situacije u kojoj vjerojatno nisam u pravu...ali neka...ja sam za sigurnost...mail u kome vjerojatno nisam u pravu...neka..izrekla sam svoje sumnje.

Papiri čekaju. Evo upravo krećem. Iako sam krenula prije sat i već nešto odradila. Ovo je bila samo pet minutna pauza.

Ručak: Ne znam što me čeka. Nadam se rižotu od puretine.