Evo to je vrijeme kad sam se jutros probudila. Poput onog u pjesmi Novih Fosila. Milene nije bilo na vidiku. Danas je na obzoru dosta posla. Dugi je dan preda mnom, a vani oblačno. Pomalo hladno. Danas će ipak biti dobar dan. Bratu je rođendan. Bit će veselja iako radi popodne, pa ćemo se morat veseliti ujutro. Neće mi teško pasti. Imam dosta posla. A imam i dosta vremena. Popodne idem u shopping. Malo me je strah te predblagdanske ludnice. Miško je popravljen (otpao mu blatobran na 150 km/h), a i dobio je prvu ogrebotinu. (u garaži me je kak uvijek parkiram na rikverc-mislim često pa me prevarila udaljenost do zida i naslonila sam ga). Voljela bih da je danas sunce kako bih mogla između ostalog prošetati i svoje nove sunčane naočale. Reko mi je poznanik da su baš k....lovke. Ali prvo slaganje ormara i brisanje prašine. Vrijeme je da temeljito uredim svoju sobicu. Ipak dolazi Uskrs.