Ponekad je teško. Ponekad nisam u pravu, a ipak jesam. Stvar je kuta gledanja. U neke poslove, veze uložiš znanje, iskustvo i daješ uvijek mjesec dana gratis. Čudan sistem. Prijateljica mi je danas govorila o svom znanju, o svom iskustvu, o slušanju i milijun drugih stvari. Dugo smo pričale. Teško je sagledati stvari koje su dijametralno suprotne u polazištu. Svatko ima svoju istinu, svatko ima svoju priču. U poslu morate imati neki instrument osiguranja naplate. Da li i u životu vrijedi isto pravilo.
Bojim se da je malo previše ljudi naviklo ne plaćati svoje račune u Hrvatskoj. Svi traže neke prečice. Čula sam neki dan priču o ljudima koji su došli mehaničaru da im popravi auto. Ovaj je malo kuckao, uzeo čekić udario auto i ovaj proradio. Pitaju ljudi koliko to košta. Mehaničar mrtav hladan 100 dolara. Ali zar vaš jedan udarac košta sto dolara. Ovaj im je odgovorio a koliko je mene koštalo da naučim udariti na pravo mjesto. To vrijedi 99 dolara, a udarac jedan.

Ljudi ponekad promatraju naš rad (knjigovođa) i procjenjuju koliko on vrijedi. U knjigovodstvo se po prirodi stvari svi poduzetnici pomalo razumiju. Upravo je riječ o onom pomalo. Mnogi od njih ne shvaćaju da onog momenta kad uruče papire u ruke nekom tko stvarno zna, on će iz njihovih papira isčitati i mnogo njihovih tajni. Zato su knjigovođe šutljivi po prirodi. Obaveza im je čuvati tajne. Ali poduzetnici zaboravljaju da ti isti knjigovođe u njihovim knjigama vide njihov obrazac ponašanja, poslovni moral i mnogo toga drugoga. Vrlo je to specifičan posao. Naročito to raditi za nekim. Ono što je netko uvjeren da je duboko sakrio pod malo istreniranijim okom odmah ispliva. Čak i neki grijesi iz prošlosti. Brojke na žalost mnogih ljudi imaju tendenciju da o nama govore mnogo više nego što si mi mislimo.

U životu mnoge stvari funkcioniraju na povjerenje, a mnoge i ne. Kontrola je jedna čudna stvar. Ako previše kontroliraš neke stvari ti mogu izmaknuti. Naime kontrolirana osoba zna uzvratiti udarac tj. postaviti zamku. Nekoga nasekiraš, budeš malo prearogantan, a on ti uzvrati na način da napravi samo ono za što je plaćen. Ništa ekstra. Samo osnove. Mnoge i male i velike firme danas loše posluju upravo zbog nezadovoljnih zaposlenika, nezadovoljnih poslovnih partnera koji rade zapravo samo ono što moraju i ni mrvicu više.

Ja ne vjerujem u ono da bi netko nešto dobio, netko drugi treba izgubiti. Ja vjerujem u tzv. win win situaciju. To jest ako netko dobije, taj isti treba omogućiti i svom poslovnom partneru, zaposleniku ili ljubavnom partneru da također bude na dobitku. Da se ne osjeća loše, izrabljeno ili ne znam kako. I počne namjerno ili nenamjerno pomalo sabotirati. Ne može ti netko dati sve od sebe ako ne pokažeš barem dužno poštovanje, a i platiš ceh.

A ljudi sve vide. U lice ti kažu jedno, iza leđa drugo. Naravno da se "gazdama" povlađuje, izmišljaju priče o drugima i tako jer svatko želi zauzeti najbolju poziciji u utrci za novcem. A na kraju se svede na znanje. Ako znaš, znaš i to ti nitko ne može uzeti pa makar ti i ne platio, ali ako ne platiš jedan račun mnogi drugi ti mogu doći na naplatu.

Ljudi vide samo sebe. Tako ta moja prijateljica je danas vidjela samo koristi koje je one meni dala u protekle četiri godine našeg druženja. A nije vidjela ono što sam ja učinila za nju. Nije prepoznala da sam joj ukazala na to kako da naplati svoje znanje, zaboravila je da sam joj sinu omogućila da zaradi džeparac za ljetovanje, da kad ja počnem o svojim problemima ona ima tu satisfakciju da je njoj puno bolje nego meni (znam ja to iz iskustva jer kad se meni moj dragi žali ja si mislim pa ipak nije meni tako loše, gle kako je njemu teško). Šutjela sam. Nisam ništa rekla. I neću reći. Možete me nazvati licemjerom ili ne znam čim, ali ja znam da ona danas nije bila u pravu a ja jesam, i samo saznanje da jesam mi je dovoljno. A možda i nisam, možda samo danas naprosto krivo gledam svijet.

I danas sam u poslu bila u pravu. Iako sam prečesto ovih dana dežurni krivac. Ali takvo je doba. Bilance dobivaju svoje obličje, a nekad je to jako messy. A onda su knjigovođe vrlo krive. Kao i životne bilance. Gadno je ponekad kad u krivi dan napraviš životnu bilancu. Jer kako sam rekla na početku priče stvar je kuta gledanja.
I iza najgore bilance može se kriti zapravo topla i draga osoba ili u poslu poduzeće s velikim potencijalom. Jer ako se poprave samo malo neke stvari može doći do drastičnih pomaka.

No danas je danas, a sutra je sutra. Kako je danas bilo nigdar ne bu, a sutra je novi dan novi početak, novi završetak i tako to. Dan po dan. I preživimo ovo naše zadano doba.

Moram samo pažljivo spremiti svoje leće i dobro ih ujutro uglancati da mi pogled na svijet bude drugačiji. Sigurno će biti.