Boli, pa šta sad!!!!!!!!!!!
Evo, napokon sam i ja dočekala da napišem post iz svoje stolice u svojoj kućici........
no, nebitno,
ono sto je bitno je da moja kriza starcima jos traje, i imam osjećaj da nece ni proci.
ne zelim vise biti izmedju njih dvoje, sluzim im za svadje koje ne mogu sami riješiti i to me iskreno zivcira. sad se jedno tuzi, sad drugo...........
svoje probleme nek riješe sami, ja ne zelim biti izmedju....
Ipak, neke me stvari pogode, ne mogu podnijeti poglede mrznje, ne mogu podnijeti tisinu jer ne razgovaraju, ne mogu podnijeti riječi koje si izgovaraju a najmanje one koje si ne izgovaraju......
Ljudi, to stvarno boli.............................................................................................................................................................................
Svaki je dan sve gori, ja se polako povlacim jer osjecam u sebi da nemam dovoljno snage da stojim izmedju njih, na mogu gleadti to sto se dogadja.
Ponekad ih jednostavno zelim ostaviti, no to je samo u mojoj glavi.... na sreću........
Imam toliko jos drugih misli i osjećaja u sebi koje ne mogu izreći drugima.
Ja nisam inace ovakva, da cu lako posustati ili da cu na to gleadti negativno kao na bezizlaznu situaciju..........
Ja ne placem cesto.... a u ovih par dana ne mogu Bili smo prijatelji nakih godinu dana kada su se osjecaji poceli gomilati, ne oni prijateljski........ to je bilo to, nadopunjavali smo se, VOLJELI SMO SE!
No, tada nisam cijenila to sto sam imala i izgubila sam ga. Bio je to prekid koji me u to vrijeme nije bolio, a sada me ubija....polako ali sigurno...........
Ove riječi koje sam napisala stravno sudošle iz dubine moje duše, koja me eto, svašta, prvi put u zivotu stvarno boli. A oni koji me poznaju znaju da ja bol ne podnosim najbolje...............
